Том приликом је откривена велика некропола са преко 180 надгробних камених плоча сконцентрисаних око храма, док је у самом храму пронађено 17 надгробних плоча. У наосу храма пронађена је ктиторска плоча са добро очуваним натписом: „Лета 6835 (1327) 8. маја на Вазнесење Господње, представи се раб Божији монах Николај, а зовом мирским челник Влгдраг ктитор овога светога места, камен постави раба божија Ана, а зовом мирским госпожда Владислава. Богу нашем слава вовјеки. Амин.“ Сви гробови су истраживани и кости су однете у Ваљево на даља проучавања. Иначе црква је запаљена и срушена највероватније у другој половини XV века, када су Турци освојили крајеве око Рудника.

У договору са ваљевским Заводом током јесени припремљена је крипта за похрањивање свих костију, смештена јужно од храма у висини олтара.

По доласку Владика је најпре обишао цркву, чија је обнова започета у јесен 2012. године, а настављена почетком новембра ове године. Црквена општина Љиг је конкурисала за средства која су од Министарства привреде одређена за суфинансирање и дотације пројеката развоја туризма у 2013. године. Министарство привреде-сектор за туризам је суфинансијер пројекта, „Реконструкција средњовековног археолошког локалитета са црквом Светог Јована Крститеља и некрополом у Дићима“.

Парастос ктитору монаху Николају, монахињи Ани, и свима чије су кости враћене на место погреба, служио је Епископ Јован а саслуживали су: архијерејски намесник качерски и парох љишки протојереј Светолик Марковић, архијерејски намесник таковски, протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, протојереј-ставрофор Гојко Терзић, парох цветановачки, јеромонах Партеније, старешина манастира Савинац, протојереј Светолик Зечевић, пензионисани парох љишки, протонамесник Драган Мијаиловић, парох јарменовачки, јереј Божидар Бован парох бољковачки и протонамесник Драган Ђорем, парох г.милановачки. Присутни су и директор Владине Канцеларије за односе са црквама и верским заједницама, Др. Милета Радојевић, директорка Републичког Завода за заштиту споменика културе-Београд, г-ђа Мирјана Андрић, директор Завода за заштиту споменика културе „Ваљево“, г-дин Немања Радојичић, председник Општине Љиг, г-дин Миодраг Старчевић, свештеници и ђакони Жичке, Шумадијске и Ваљевске епархије и верни народ овог краја.

Беседа епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована

У беседи после одслуженог парастоса Епископ Јован је између осталог рекао: „Ми гледамо ове кости, оне су нам најбоља књига, шта је човек, ко је човек, зашта је човек, зашто је послат у ову долину плача, како каже Свето Писмо за овај свет, и шта је његова дужност. И ове кости нам говоре и ако су неме и кажу; оно што сте ви данас (мислећи на нас овде окупљене), ми смо били јуче, а оно што смо ми данас ви ћете бити сутра. Оне (кости) су нам најбоља опомена, да човек ма шта у животу буде радио, треба да размишља о том судњем дану, о сусрету са Господом.“ Владика је такође рекао „да у Цркви пред Христом Богом нема мртвих, сви су живи. Зато се ми у Литургији сећамо и живих и мртвих, ту на Литургији ми се сећамо и спомињемо и мртве и живе и свете и пророке и праведнике. Литургија нас сабира, она представља предукус Царства Небеског. Овде међу овим костима ми не знамо колико је светих, то само Бог зна, зато су наша гробља светиње, јер не знамо кога Бог прослави. Нису само прослављени они које људи прослављају, него они које Бог прослави.“ Епископ је нагласио, да док се ми не измиримо са својим покојницима неће бити мира ни међу нама живима. У крипти је поред иконе Васкрсења Христовог стављен и запис као сведочанство преноса костију и парастоса који је служен.

Надлежни свештеник је поздравио све присутне исказујући захвалност Његовом Преосвештенству Епископу Г. Јовану на доласку и молитвама упућеним Господу за упокојење ктитора монаха Николаја, монахиње Ане и свих оних који почивају на овом светом месту. Такође је истакао оне који су помагали у досадашњим радовима на обнови цркве и некрополе, позивајући и друге да се придруже напорима за што скорији завршетак храма.

Потом је за све госте је приређен ручак у ресторану који се налази у непосредној близини овог светог места.

протојереј Светолик Марковић