Основна школа “17. октобар” из Јагодине је издала 14. по реду број школског часописа “Растко”. Да подсетимо часопис излази са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована. По одобрењу директора школе г-ђе Биљане Милановић, а уз сагласност координатора за веронауку намесништва беличког Епархије шумадијске, јереја Миломира Тодоровића. Главни и одговорни уредник часописа је вероучитељ Борис Милосављевић. Стручни сарадници часописа су Марина Антонијевић, педагог школе, вероучитељ протођакон Нинослав Дирак, док је за лектуру текста задужена професор српског језика Маја Алексић. Часопис излази два пута годишње, на дан школе 17. октобра и на Савиндан.Промоција 14. броја часописа “Растко” одржана је 27. 01. 2014. године на Савиндан, у мултимедијалној сали ОШ “17. октобар” уз присуство многобројних гостију, ђака, наставника и вероучитеља. После ломљења славског колача уредник часописа вероучитељ Борис Милосављевић се обратио присутнима и захвалио свима ђацима, учитељима и наставницима који су помогли да овај часопис излази већ пуних седам година.
Пошто су ученици из веронауке трећег разреда отпевали “Песму Крсту”, промоција је настављена читањем уводне речи којом се у овом броју обратио свима асистент на Факултету педагошких наука г. Бранко Илић, иначе редован читалац овог часописа. У својој уводној речи он каже:
“Помаже Бог, драги ђаци,
Док се присећам оних дана када ми је вероучитељ Борис Милосављевић говорио о покретању једног часописа за децу, овог истог чији четрнаести број сада имате у рукама, питам се да ли је седам година, колико је прошло од тада, много или мало времена. И, верујте, немам одговор.
Ономе ко се окрене уназад увек изгледа да је време прошло к´о за трен... Ма, седам година је кратко, прође зачас!... Опет, ономе ко гледа у будућност све изгледа мало другачије... Ево, за седам година биће 2021. година, а како се то чини далеко!... Рекло би се читава вечност до тада...
Како год било, признајем да је необичан тај број – седам. У исто време и многозначан и леп. Рецимо... седам дана у недељи, седам светских чуда, седам светих тајни... Са седам година дете полази у школу, а то не може да буде случајно. Јер, седма година је, у ствари, неки први, мали праг зрелости. То значи да оно више није само дете, него је постало и – ђак.
Помислите само, неко дете које се тек родило у оно време када је изашао први број часописа Растко, ове године је већ довољно зрело да може да крене у школу. А она деца која су тада пошла у први разред, сада су већ осмаци – најстарији од свих ђака и ускоро завршавају основну школу и одлазе даље... А они ученици који су приредили тај први број, тадашњи новинари и сарадници часописа, сада већ студирају, ускоро завршавају факултете...
Колико се само тога променило за тих седам година!
А променио се и Растко. Постао је зрелији, чини ми се и мало озбиљнији него што је био на почетку. А опет, некако је остао и исти, оно што ће увек бити – важно место за све који су у њему могли прочитати први пут одштампану песму, причу, видети цртеж... Охрабрење за оне који су направили први интервју или истраживање... Часопис који се чита... и чува.
Размишљам о томе шта се тек може променити у наредних седам година. Ускоро ће се Растко читати на ноутбуку, таблету или телефону... или на неки начин који ми још не можемо ни да замислимо... Али, ипак, најлепша од свега ми је помисао да ће се за седам година већ рађати и деца оних истих некадашњих ђака, неки будући сарадници и новинари којима ће родитељи с поносом показивати своје старе штампане бројеве.
Желим вам, драги моји, да Растко смело закорачи у ново доба зрелости, али да у исто време остане оно што је одувек био и да такав увек дочекује нове ђаке, новинаре и сараднике.
Верни читалац вашег часописа и искрени поштовалац вашег труда, асистент на Факултету педагошких наука Бранко Илић.”
ЧАСОПИС “РАСТКО” – ОШ “17. ОКТОБАР” ИЗ ЈАГОДИНЕ
Промоција је завршена заједничким певањем Светосавске химне.
наставник веронауке прођакон Нинослав Дирак
