Истински поштоваоци манастира Студенице и њене светиње окупили су се у ноћи уочи литургијске прославе Светог Симеона Мироточивог да заблагодаре Богу и посвећеном родоначелнику немањићке династије. Надахнута служба, у прелепом и испуњеном храму, употпуњена византијским појањем хора „Мојсије Петровић“ из Београда, могла је на лак начин да нас приближи оном осећају који су имали изасланици руског кнеза Владимира када су се пре много година нашли на сличном месту не знајући да ли су на небу или на земљи.Међутим, бдење је било само увод у величање Светог Симеона чија је круна прославе управо на Светој Литургији, коју су служила два епископа – Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Епархије жичке Господин Јован и Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Атанасије, уз саслужење бројних свештеника и ђакона. Након прочитаног Јеванђеља Владика Јован је поздравио гостујућег Владику и уступио му реч. Владика Атанасије је све присутне подсетио на прочитане речи Светог апостола Павла – које су то врлине које красе истинског хришћанина, а надовезујући се на речи данашњег Јеванђеља „Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде“, нагласио је да је то потребан услов да би се човек звао хришћанином и започео живот у Духу. Током Свете Литургије Владика Јован је у чин свештеника рукоположио ђакона Милорада Вујовића из Лучана, а у чин ђакона службеника Епархије жичке, дипломираног теолога Мирољуба Попадића из Краљева. Након рукоположења Владика их је родитељски поучио о значају одржања у благодати коју су рукоположењем добили на дар и о потреби одговорног и молитвеног живота. Због мноштва народа изнета су три путира ради причешћа верних. После заамвоне молитве, поред гробног места Светог Симеона Мироточивог, пререзан је славски колач. Након завршетка Свете Литургије, у трпезарији Светог Саве, Архимандрит Тихон са својим братством организовао је трпезу љубави и угостио све присутне.
Беседа епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована
Духовна поука епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована
Током целог дана верници су долазили у храм просећи благослов и молитвено заступништво светитеља, а при свом поласку исто су урадила и двојица епископа, при чему је Владика Јован обрaћајући се пре свих Владици Атанасију и све присутне обогатио причом о ископавању моштију Свете Анастасије, пресвлачењем моштију Светог Симона и чудима која су се дешавала лично њему или у његовом присуству. Удивљени народ је пажљиво слушао помишљајући како је диван Бог у светима својим. Испративши Владике уз одјеке звона народ је видљиво радостан полако одлазио својим кућама благодарећи Бога.
Jереј Александар Б. Бојовић
