„Наша Црква треба да воли сваког човека онако како је то Господ заповедио, али да презире грех и зато не можемо бити толерантни према ономе што скрнави човечију личност. Због чега нас Господ воли? Због толеранције, морала, чињења добрих дела? Бог нас воли зато што је Он Љубав и за љубав према нама му не треба никакав разлог. Њу проналазимо свуда, па и према онима који Га презиру и гоне. Изобиље је оваквих примера кроз историју било, довољне су нам Христове речи у најболнијем и најтужнијем догађају од када постоји свет: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!“ (Лк 23, 34). Дакле, морамо волети. Једино истинском љубављу можемо преобразити свет. Љубав није статична, љубав је покрет, љубав је енергична, љубав напредује, зато је морамо извести и на места где  примећујемо њено одсуство. Она је та која нас подсећа да Црква брине за спасење сваког човека, свих оних који и не припадају православноме свету. Угледајмо се само на апостоле Христове и на њихово залагање за ширење Речи Божије. Како би свет изгледао да су они били толерантни и да нису хтели да намећу учење свога Учитеља и да су остали ушушкани под капом своје мале заједнице? Управо је божанска љубав та која не познаје границе, која нагони човека да је дели са другима који је не поседују. Управо несебичним пружањем љубави према неистомишљеницима и неправославнима па чак и непријатељима, остварујемо учење и Предање наше Свете Цркве. Верска толеранција зато представља саживљавање са другим народима, религијама и нехришћанима, њиховим упознавањем и разумевањем улазимо у њихова срца и отварамо просор за љубав. Зато верску толеранцију никако не можемо остварити само уз помоћ какве фарисејске љубазности и моралног понашања, већ само љубављу према ближњем отварамо пут ка испуњењу заповести љубави према Богу, а Христос нас на то подсећа: „Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видио?“ – ово је само мали део онога што је ђакон Слободан Савић произнео у свом раду.

Беседа епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована

После овог квалитетног рада уследила је жива дискусија, у којој су учествовали готово сви свештеници. Преосвећени Владика је, као и увек, искористио ову прилику да очински поучи и посаветује своје свештенике.

јереј Ненад Петровић