Вечерашње предавање је засновано на причи Светог писма, “Милостиви Самарјанин”, а питање “Ко је мој ближњи?” актуелно је и данас колико и у време када је постављено и позива на преиспитивање и вредновање сопственог животног искуства.

Посматрано кроз призму Светог писма, закључује се да је човек биће створено од Бога и за заједницу. Ипак, друштвене околности у којима живимо и данашњи човек су углавном равнодушни према крупним институцијама: Држави, Цркви и породици, јер су га оне на неки начин разочарале. Због ове равнодушности и разочарања, страда заједница тако што човек постаје неосетљив за проблеме и потребе својих ближњих.

Самољубље и самодовољност, као стања палог човека, негирају заједницу и ближњег. Отвореност за сагледавање невоља и проблема других је оно што конституише заједницу, гради је на темељу доброте. Добром човеку сви су ближњи, а Доброта је основ хришћанства. Хришћани теже ка томе да буду добри људи према свима. Овај пут, наш је идеал, којим се приближавамо самом Богу, јер Бога означавамо као “Онога ко је Добар”.

По завршетку излагања ове теме која нас упућује на Христа, а кроз Христа на све мале, потребите људе који су у беди, и којима ми својим милосрђем у име Господа можемо помоћи, уследио је низ питања од стране присутних слушаоца.