После дуге и тешке болести у четвртак треће недеље Великог поста, 20. марта 2014. године, на дан светих свештеномученика Херсонских, упокојила се у Господу игуманија Тајса (Ракић).Игуманија Тајса (мирско име Верица) рођена је 21. августа 1944. године у селу Јасеница код Житорађе у хришћанској породици од родитеља Живадина и Љубице. У својој шеснаестој години, са својом старијом рођеном сестром Радунком (потоњом монахињом Агатијом), одлази у манастир Каленић, и у истом манастиру бива замонашена као расофорна монахиња. У манастиру Каленић у монашком послушању остаје пуних осамнаест година. Године 1978. по потреби службе и са благословом епископа шумадијског Саве, са још једном монахињом (Киријакијом) бива премештена у манастир Вољавчу код Страгара на Руднику и бива постављена на место настојатеља манастира. Касније ће им се у манастиру Вољавчи придружити и њена сестра монахиња Агатија где ће и провести, како се испоставило, последње године свога монашког живота. Монахиња Агатија се упокојила у својој четрдесет шестој години 12. марта 1985. године.
Мати Тајса је наредних тридесет шест година, од 1978. до 2014. године, остала на служби у манастиру Вољавча као настојатељица, а касније и игуманија. За тих тридесет шест година, а у време не баш наклоњено Цркви, учинила је много у обнови манастира, тако да је тешко и побројати све. Само они који су видели манастир те давне седамдесет и осме и када упореде са манастиром данас могу да примете колико је тога урађено. Треба истаћи да је начин рада игуманије Тајсе био ненаметљив, али је зато био истрајан. Круна обнове и најбитнији дан у новијој историји манастира је била прослава двеста година државности Србије 2005. године у манастиру Вољавча, када је, заузимањем епископа шумадијског Јована, обнову манастира помогла и држава Србија.
Мати Тајса је сахрањена 21. марта 2014. године у порти манастира Вољавче. Опело је служио Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован са свештеницима. Од игуманије владика Јован се опростио дирљивим речима пуним љубави истичући веру нашу у васкрсење као једину утеху.
Беседа епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована
Опелу су присуствовали и бројни монаси и монахиње као и велики број верника.
Протонамесник Небојша Ракић
