САБРАЊЕ ПОВОДОМ СЕЋАЊА НА ЛИК И ДЕЛО СТЕВАНА СТОЈАНОВИЋА МОКРАЊЦА

САБРАЊЕ ПОВОДОМ СЕЋАЊА НА ЛИК И ДЕЛО СТЕВАНА СТОЈАНОВИЋА МОКРАЊЦА“Али као што птица никад не изневери свој пев, тако ни ниједан народ не може певати туђим гласом и туђу песму.

Шта би, чедо моје, било да славуј загракће, а ластавица запућпуриче?

Не би то било природно нити Богу угодно. Нека увек орао кликће, ћук ћуче, а сваки народ нека пева своју песму својим гласом.

Није зло, чедо моје, чути и знати туђу песму. Зло је заборавити и не знати своју.”

Свети Симеон Мироточиви, Завештања Стефана Немање

У петак, 04. 04. 2014. године, у организацији Духовног центра “Свети Јован Златоусти”, одржало се сабрање поводом сећања на лик и дело Стевана Стојановића Мокрањца.

Био је ово још један у низу догађаја у Епархији шумадијској и престоном Крагујевцу, којима ће се у 2014. години обележити стогодишњица смрти овог великана нашег рода.

Камерни хор студената ФИЛУМА-а, под диригентском палицом професора Уроша Степановћа, интерпретирао је те вечери изабране делове “Божанствене Литургије Светог Јована Златоустог” за мешовити хор, у ноте забележене од стране поменутог композитора.

Како су публику углавном чинили средњошколци, највећим делом богослови Крагујевачке богословије, ово сабрање је била прилика да се поред музике, и речју подсетимо на живот и рад Стевана Мокрањца, прослављеног српског композитора 19. века.

У првом делу излагања било је речи о историјским околностима Мокрањчевог живота и времена у коме је живео.

Након изведеног првог дела музичког програма, присутни су били у прилици да чују нешто више о раду Стевана Мокрањца у области богослужбене и духовне музике, а при образовним институцијама Српске Православне Цркве.

Концерт је завршен “највећим хорским делом у Срба”, “Херувимском песмом првог гласа”, за мешовити хор.

Солисти Камерног хора ФИЛУМ-а били су господин Дарко Перић – баритон и вероучитељ Предраг Обровић – бас.

Свечано концертно извођење Мокрањчевих записа за мешовити хор, Литургијских химни и молитава, укрепило је присутне у посту, охрабрило, а ми се надамо и још одважније упутило на онај исти пут на који нас упућује и Мокрањчева духовна музика.

На пут ка “Хлебу Небеском и Чаши Живота”! Слава Богу!

Предраг Обровић, вероучитељ