У порти цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу, деца из милановачких вртића, заједно са верним народом и многобројним свештенством, дочекала су Његову Светост Патријарха српског Г. Г. Иринеја и епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована.

У цркви jе Патријарх, честитајући Васкрс, говорио о хришћанској љубави као суштини и темељу хришћанског живота. Посета Његове Светости Горњем Милановцу и цркви Свете Тројице, задужбини књаза Милоша Обреновића, је прва од његовог избора за Патријарха.

У Културном центру у Горњем Милановцу, Патријарх српски Г. Иринеј и епископ шумадијски Г. Јован присуствовали су свечаној седници Скупштине општине Горњи Милановац, где су свечано дочекани од стране председника општине Горњи Милановац господина Милисава Мирковића, одборника општине, привредника, представника свих институција наше општине. Свечана седница је одржана поводом Дана општине, на којој су подељена признања заслужним грађанима Горњег Милановца. По завршетку седнице, и кратког послужења, Његова Светост и Преосвећени владика упутили су се у центaр села Таково на пољану Спомен комплекса Другог српског устанка.

Ту у Такову, удаљеном од Горњег Милановца 10 км, 1815. године на велики празник Цркве Христове, на Цвети, празник који је тада био 23. априла, књаз Милош Обреновић је подигао Други српски устанак. Устаници су се у цркви брвнари, недалеко од Спомен комплекса у Такову, помолили Богу, на светој литургији сјединили са Господом у светој чаши. Извор живота и храну бесмртности, примили су из руку архимандрита Мелетија Павловића, потоњег митрополита, заклели се Милошу на верност, а затим ту код цркве подигли устанак за ослобођење од Турака.

Патријарх и владика Јован присуствовали су полагању венаца Владе Републике Србије, председника општине Горњи Милановац, других институција, а затим програму поводом прославе 199. година Другог устанка. У име Владе Србије прослави је присуствовао и положио венац министар просвете господин Томислав Јовановић.

Патријарх се на молбу организатора прославе обратио народу. Говорио је о богољубљу и братољубљу наших предака устаника, о љубави према слободи и својим коренима, о заслугама и аманету наших предака, као и нама како треба данас да се покажемо достојни својих великих и славних предака. Нарочито је подвукао значај устанка као једног од темеља нашег индентитета и наше слободе. Између осталог је истакао: На овоме месту подигнут је барјак слободе. Подигао га је кнез Милош, син овога краја богатог свиме што је Бог дао и богатог људима. Догодило се то на велики хришћански празник Цвети. Слобода је највећи Божији, а она је усађена у наш народ који ни у вишевековном ропству није губио веру и наду. Кад се више није могло трпети, српски народ се дигао у опанцима, вођен неписменим својим кнезом и збацио турски јарам. То је имало своји цену, наши преци су платили својим животима да би остварили велику идеју слободе за своје потомке. На крају беседе Патријарх је поменуо формирање нове владе, евроинтеграције и Косово и Метохију: Српски народ је у опанцима вођен својим неписменим кнезом збацио петовековни турски јарам. У Такову је никло семе, изникло у слободу која је највећи дар Божији. И ми треба данас да подигнемо барјак свога идентитета и да покажемо ко смо и чему тежимо. Желимо у Европу, али не без своје главе и без свога срца. Не желимо у Европску унију без Косова и Метохије, јер је то почетак наше историје које се не можемо одрећи. Влада која се управо формира мора да има на уму ту тежњу и жељу народа. Србија жели да буде у Европској унији, али не обезглављена без свога имена, историје и без свога Косова, јер шта је човек без душе и срца, то је Србија без Косова.

После Његове Светости говорио је министар просвете Томислав Јовановић, а потом је уследио кратак културно-уметнички програм. По завршетку програма, Патријарх српски Г. Иринеј и епископ шумадијски Г. Јован посетили су цркву брвнару у Такову, где је подигнут устанак, а где их је дочекао јеромонах Партеније, игуман манастира Савинац и старешина цркве брвнаре.

Црквица брвнара је посвећена Св. великомученику Георгију и једна је од најстаријих цркви брвнара у Србији, а уједно и једна од најпознатијих. Подигнута је 1795. године, на месту старије грађевине из 1724. године. Има правогоугаону основу са полукружном апсидом. У основи је једнобродна грађевина. Темељи на које је постављена су од тесаног камена. На њих су постављена, такође тесана, брвна од храстовине. Кров је стрм, двоводан, покривен храстовим дашчицама - ситним клисом (храстовом шиндром).

протонамесник Драган Ј. Ђорем,
старешина цркве Св. Тројице у Горњем Милановцу