У пригодној беседи Епископ Јован се обратио вернима:

Драга браћо и сестре приближавамо се попразнству највећег празника Васкрсења Христовог, али Васкрсење Христово и његово прослављање не завршава се самим попразнством него то прослављамо кроз целу годину. Поготово прослављамо у недељне дане када је сва служба посвећена Васкрсењу и зато је свака недеља у маломе Васкрс. Јер је за нас то најважнији догађај, зато што је Господ Васкрснувши победио смрт, победио таму, из гроба Христовога засијала је светлост из оног гроба за који људи најчешће мисле да је ту крај. Е баш из тог гроба засјала је светлост и обасјала цео род људски, не само на дан Васкрсења већ кроз целу историју рода људскога. Светлост је Христова која просвећује све и свакога онога који долази на овај свет. Али је проблем браћо и сестре ни та светлост нас неће осветлити нити просветити уколико ми не желимо да будемо просветљени том светлошћу Христовом. Зато што Бог неће никакво насиље да врши над нама, неће да нас тера ни да будемо добри, ни да се спасавамо, он нас не тера ни да верујемо у њега, дао нам је слободу али ето човек толико често злоупотребљава ту слободу баш зато Апостол Павле каже;Све ми је слободно али ми није све на корист. Човек често злоупотребљава ту слободу па мисли да му је баш заиста све слободно. И ето данас ово Јеванђеље које је тако врло садржајно где говори како су фарисеји сазвалу ту њихову скупштину како да Христа убију. Зашто, па зато што су живели у тами, нису могли да поднесу светлост а Христос је сва светлост наша. Светлост разоткрива таму, све оно што човек у помраченом уму своме у тајности учини светлост то разоткрива. Зато су гледали како да Христа убију. И враћам се на ову дивну Христову реченицу: Заиста, заиста вам кажем ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре онда једно остаје, али ако ли умре род многи доноси.

Беседа епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована