Тиха и мистична, необична поворка око два сата послеподне тог недељног дана напустила је манастир Лелић испраћена од стране Епископа ваљевског Господина Милутина и кренула ка Чачку. Поред свештеника и сам Епископ шумадијски Господин Јован налазио се у пратњи кивота Светога Николаја Србског. Око четири сата после подне наоблачено и тешко небо над нашим градом задрмали су рескави звуци звона са црквеног торња. На градском тргу сабрали су се верни синови и кћери наше Свете Цркве, дивни изданци нашег народа да дочекају тако великог и несвакидашњег госта који нас је по промислу Божјем зажелео посетити баш у ове дане, дане несвакидашњих искушења и опомена. Остаје питање да ли смо ту у срцу Чачка дочекивали драгог нам госта или истинског домаћина, којег нам је немилосрдна коб историјских превирања истргла из дома и одвела негде далеко од нас. Поред свештенства, монаштва и верног народа на градском тргу Светог Владику са нестрпљењем су исчекивали наши најмлађи суграђани, ђаци са веронауке, са својим вероучитељима, чланови КУД “Бамби“, кошаркаши КК “Борац“, представници градских и државних институција као и представници Војска Србије односно припадници II Копнене Бригаде из Краљева са својим официрима, војницима и војним свештеником Стеваном Стевановићем. Око пет сати послеподне свечано устројени, предвођени Владиком Јованом у литијском ходу пуном молитве и духовне радости дочекан је Епископ жички и охридски Николај и уведен у Вазнесењску Цркву. Стигао нам је наш Свети Владика, Златоуст Србски. Одслужен је акатист након чега деца, унучад и праунучад похиташе да целивају његову свету десницу и узму његов свети архијерејски благослов баш онако исто као што су то радили њихови очеви, дедови и прадедови пре седам и више деценија управо овде у нашем граду Чачку.
Уздизала се тиха молитва изнад огромне скупине његове духовне деце док су прилазили њему и миомирисном кивоту, да му се поклоне и затраже посредништво пред самим Господом; да их укрепи и сачува, али и уразуми и просветли не би ли постали и остали достојна духовна чада Светог Николаја Србског.
Мирне кишне капи купале су Поморавље те недељне вечери, да ли је то Неко хтео да нам каже да је крајње време да се духовно окупамо и сперемо са себе наслаге зависти, љубоморе, раздора, среброљубља, самољубља, гордости...
протојереј Мирослав П. Петров