Био је то дан који ће свима нама, благословенима да га у странице свог живота упишемо, оставити у душама обиље благодатних дарова. Светитељи су најлепши украс Цркве Божје, а нама у Епархији ваљевској и васцелом хришћанском свету даривана су два духовна горостаса, равноапостолна подвижника, страдалника и путоказа за векове нашег постојања - Свети Владика Николај и Ава Јустин. Радост нам је огромна и благодарни смо свима који су дошли да је дељењем са нама умноже, учествујући у литургијском сабрању и поклоњењем светим Авиним моштима, свечарске су речи Владике Милутина, духовног оца завичајаца новоканонизованих светитеља.

Данас су очи свих православних Хришћана усмерене ка светој ћелијској обитељи. Гледају нас и очи Божје и свих српских светитеља, од Светог Симеона и Саве и свих угодника до данашњих дана, који приносе молитве Господу за свој народ, беседио је Патријарх српски Г. Иринеј.

- Ава Јустин нас сабира неколико десетина година у ову светињу. Као Свети пророци Илија, Јеремија и Јован Претеча. Учи нас правом речју, каткад строгом да нас опомене и врати на прави пут- пут Христов. А има ли другог пута, којим можемо поћи, осим Христовог, светосавског, пута о. Јустина и других Божјих угодника...? Заблагодаримо Господу, браћо и сестре, што нам је у ово тешко време подарио Владику Николаја и Аву Јустина и друге свете из рода нашег! Многи нам проричу да ћемо пропасти и нестати. Док сте ви овако бројни у светињама, не треба бринути. Имамо велике молитвенике пред лицем Божјим - поручио је Патријарх Иринеј, позвавши верни народ на молитве за све у земљи и расејању, нарочито за наше светиње на страдалном Косову и Метохији. Баш како је то Ава Јустин чинио, изливши обиље суза, вапијући да се вољени му народ не отуђи и не изгуби своје биће.

Земни век Аве Јустина био је обремењен безверјем, прогонима комунистичких власти, околностима надасве тешким за СПЦ. За неке људе био је тешко разумљив, за многе српски патриота. Међу теолошким зналцима, постоје они који дају примат академској, односно опитној, илити подвижничкој теологији. Оне су заправо неодвојиве и као такве чине узвишену целину. Управо оно што је био Свети Ава Јустин, иза ког су остале хиљаде страница мудрих речи („Житија светих“, „Пут богопознања“, „Догматика“...), део је сјајног слова Епископа бачког Г. др Иринеја (Буловића), једног од ученика Авиних, препознатљивог по лепим казивањима и плодоносном научном стваралаштву.

Седамдесетих година прошлог века, хајделбершки доктор славистике и студент београдског Богословског факултета Михаел Арндт, на свом боготражитељском путу, дошао је мудром ћелијском старцу. Ава Јустин имао је чисту и велику љубав за ближње. Разговарао је са свима, који су долазили код њега по савет и поуке. Како људима од науке, тако и обичним српским сељацима окупљеним у Богомољачком покрету. Говорио је да човек не може да буде Хришћанин, ако се не преобрази и истински понесе Христа у себи, сећа се данас Архиепископ Руске заграничне Цркве у Берлину Г. Марко.

- Отац Јустин већ на први поглед изгледао је као светац. Једноставно, носио је нешто светачко у себи на сваком месту. Ћелијске сестре су годинама крај себе имале свеца, који је привлачио себи бројне православце, али и припаднике других вероисповести, који би након разговора са њим примали Православље. Код њега у речнику има речи којих нема ни у једном језику. Због тога имамо потешкоћа када га преводимо на стране језике. Али, Господ нам помаже да их превазиђемо како бисмо свим народима донели чисто Православље- беседио је Архиепископ Марко ћелијским поклоницима на одличном српском језику.

По завршетку богослужења, мошти Светог Аве Јустина литијски су пренете у тробродну цркву посвећену Светом Сави, Св. Марији Египћанки и Св. Јустину Философу, изграђену по Авином завету и од продаје његових књига, превођених на више страних језика. Док се живопис новог храма не заврши, кивот са моштима биће у старој манастирској цркви Светог Архангела Михаила. Бројни верници у колонама су целивали свете мошти. Сабрање је завршено свечаном трпезом љубави, коју је за хиљаде поклоника приредило вредно ћелијско сестринство, предвођено високопреподобном мати игуманијом Гликеријом.

Свечаности у манастиру Ћелије присуствовали су и директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Србије др Милета Радојевић, представници Војске Србије, прослављени кошаркаши Дејан Бодирога и Дејан Томашевић, популарни глумац Милош Биковић и друге личности из јавног живота Србије.

Извор: Епархија ваљевска

Фото: Епархија ваљевска - протојереј Ненад Марковић