У име Епархије шумадијске, поклон је лично уручио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, у пратњи свештенства. Испред Клиничког Центра, овом значајном догађају присуствовали су: Проф. др Радомир Павловиђ, директор КЦ, са помоћницима Проф. др Мирославом Фолићем и Проф. др Зорицом Лазић. Педијатријску клинику заступала је директор, Проф. др Јасмина Кнежевић, а присутни су били и Проф. др Зоран Тодоровић, директор Инфективне клинике и Проф. др Горан Лукић, директор Гинеколошко-акушерске клинике.
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован изразио је задовољство и радост што је у данима Божићних благдана Епархија шумадијска, добротом и љубављу цркве Свете Тројице из Мелбурна, у прилици да уручи Клиничком Центру средства неопходна за успешано и ефикасно обављање лекарских дужности и обавеза. Епископ Јован је истакао да је Божић празник даривања, јер нас сам Господ Бог, Отац наш небески, у овим данима изобилно дарива даром над свим даровима – оваплоћењем Сина Свога Jединороднога, Господа Исуса Христа. Посебну захвалност Владика Јован је изразио надлежном пароху цркве Свете Тројице, протојереју- ставрофору Мирославу Поповићу, са којим га веже дугогодишње познанство из студентских дана.
Директор КЦ, Проф. др Радомир Павловић, захвалио се Епархији шумадисјкој и Епископу Јовану на поклонима и указао на важност бриге и љубави коју Српска Православна Црква указује према свом верном народу, нарочито њеним најмлађим члановима – деци. Директор Педијатријске клинике, Проф. др Јасмина Кнежевић и Проф. др Зоран Тодоровић, уз речи захвалности за ове дарове, говорили су и о ранијим донацијама Епархије шумадијске. Они су нагласили користи које су њихове установе имале од тих донација.
Свакако да је Епархија шумадијска, са својим Епископом Г. Јованом, на овај корак подстакнута чињеницом да је у периоду од 1990. до 2000. године у Србији у просеку годишње умирало више од хиљаду новорођенчади (око 18 промила), што је три до четири пута више од просека у Европи. Захваљујући успешном раду добротворног фонда ,,Удахнимо Живот Србији”, као и доброти и великодушности разних организација и појединаца, попут Цркве Свете Тројице из Мелбурна, смртност новорођенчади са 18 промила, пала је на око 9 промила у 2004. години. У исто време, у Србији годишње умре око 24.000. до 30.000. људи више него што се роди. Сваке године, дакле, у Србији нестане читав један град. Колико оваквих градова, насеља, вароши и села Србија себи може да дозволи да изгуби? Још колико дуго? Колико ће нас, Православних Срба, бити у Србији за 20, 30 или 50 година? Ако се стање не поправи, одговор на ова и слична питања су ако не застрашујући, оно макар за озбиљно размишљање. Надамо се, и Новорођеном Богомладенцу Господу Исусу Христу и Светоме Сави, родоначелнику нашем, молимо, да ће и Српска Православна Црква и Српска држава учинити све што је у њиховој моћи да се демографска слика у Србији поправи.
протонамесник Добривоје Милуновић
