На дан Светог деспота Стефана Лазаревића, 1. августа 2014. године, одржан је, можемо рећи, традиционално, сабор у манастиру Павловац, задужбини овог славног и благочестивог господара српског. Литургију су служили: протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј Милорад Лазић, јереј Иван Ненадовић и ђакон Марко Јефтић. Литургијско славље увеличао је хор младеновачког храма Успења Пресвете Богородице под вођством професора Стефана Ненадовића.На крају Литургије пререзан је славски колач и приступило се трпези љубави, коју су припремили свештеници Архијерејског намесништва младеновачког и монах Гаврило из Светониколајевског манастира Павловац. С обзиром на то да је Свети Стефан Високи вишеструко везан за Младеновац, прославу у његовој задужбини увеличали су и највиши званичници ове београдске општине.
Манастир Павловац, налази се на југоисточним обронцима Космаја, на заравни изнад источне обале Тихановачког потока, у атару села Кораћица (7 километра северозападно од Младеновца). Црква у Павловцу по својим облицима припада моравској архитектури и саграђена је највероватније крајем XIV века. Северно од цркве видљиви су остаци темељних зидова конака и осталих економских објеката. Премда су ове грађевине готово у потпуности уништене, њихова бројност као и величина говоре нам да је не само могуће, већ и вероватно, да је поред цркве постојао и двор Светог деспота Стефана Лазаревића, а не само конаци за манастирско братство. Саграђен је на важном стратегијском путу који је водио из Београда за Рудник и Ибарску долину. Кроз цео XVI век, турски пописи у Павловцу затичу монахе, тако да је запустео вероватно пред Велику сеобу, да би пропојао у наше време, 1999. године.
Марко Јефтић, ђакон
