У СЛАВУ И ЧАСТ НАЈСЛАВНИЈЕ ОД СВИХ ЉУДСКИХ БИЋА - ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

У СЛАВУ И ЧАСТ НАЈСЛАВНИЈЕ ОД СВИХ ЉУДСКИХ БИЋА - ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕСаборни храм у Крагујевцу је 28. августа прославио своју храмовну славу Успења Пресвете Богородице. То је празник, у којем Православна црква празнује крај земаљског живота Дјеве Марије, Њену смрт, коју назива “Успењем”, речју која има значење: сна, блаженства, уснућа, спокојства.

Поред многих духовних светковина у многим православним светињама у славу Бога Тројичног, овде у Крагујевцу у првопрестолном граду слободне Србије, благословом првојерарха Епархије шумадијске Његовог Преосвештенства Епископа Јована, братство Саборног храма, уз свесрдну помоћ Скупштине града Крагујевца, организовало је пете по реду, Великогоспојинске духовне свечаности.

Славска радост почела је свечаним празничним бденијем, 27. августа, које је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење, Архијерејског намесника крагујевачког, протојереја – ставрофора Рајка Стефановића, и протојереја - ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије Свети Јован Златоусти и братства Саборног храма. Предивне речи тропара празника, испуњавале су простор храма, душе и срца верног народа: “Родивши, дјевство си сачувала, уснувши свет ниси оставила Богородице; прешла си у живот, будући Мати Живота и молитвама Твојим избављаш од смрти душе наше.”

На дан славе, 28. августа, звона Светоуспењског храма су огласила сабрање верног народа око Крви и Тела Господњег у Евхаристији. Свечану Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење свештенства града Крагујевца. У својој празничној беседи Преосвећени Владика Јован је рекао:

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

“Многи храмови у свету, и свете обитељи, широм Православља, као и овај наш Саборни храм славе празник Успенија Пресвете Богородице. Поједини Свети Оци, Успење Пресвете Богородице називају другим васкрсењем, јер је на дан Васкрсења, Господ узнео на небо своју мајку Пресвету Богородицу у Царство Небеско. Ми видимо да се смрт у Успењу није дотакла Пресвете Богородице, зато нас обузима у овом светом храму, велика радост и љубав. Данашњи празник нам показује да је се сетимо са љубављу и молитвеношћу, као што права деца воле и поштују своју мајку, своје родитеље. Иако је ово празник Успења, ми уствари прослављамо не смрт, него уснуће, победу над смрћу, оне која је, Часнија од херувима, и славнија од серафима, коју славе све небеске силе, која је заштитница и брза помоћница свакоме ономе којој се искрено, смирено, молитвено обрати Пресветој Богородици. Ми славимо Успење, Оне, која је на сам дан Благовести чула оне дивне речи Светог Архангела Гаврила, Радује се Благодатна, јер је Господ с тобом. Славимо Успење, Оне, која је Духом Светим примила у себе самога Бога, која је родила Богочовека Господа нашег Исуса Христа, Спаситеља и победитеља смрти, поставши тиме Богородица, а оставши Приснодјева, то је тајна? Тајна за наш разум, али, ми и у ту тајну можемо мало да досегнемо са нашом чистом и правом вером. Ми славимо Успење, Оне, која је целим својим бићем примила Бога Живога у себе, и носила Бога Живога у себи. Славимо Успење, Оне, која је са женама мироносицама била сведок Васкрсења Христовог и тиме она сама постала апостол, највећег и најзначајнијег догађаја, Васкрсења Христовог. Славимо Успење Пресвете Богородице, која је мајка Божија, и мајка Цркве и свих нас који јој се молитвено, али искрено и са побожношћу обраћамо...

Ми смо данас сабрани у овом Саборном храму, сабирном храму, који представља и у себи сабира све храмове Епархије шумадијске и Цркве Божије у Шумадији, јер ми данас служимо службу Божију и молимо се Њој да нам помогне, да нас штити, да нас сачува. Потребне су нам њене молитве, потребна нам је њена заштита, потребан нам је њен загрљај и њено крило, јер, где ћемо боље да се огрејемо, него на крилу своје Мајке.”

Радост празника употпуњена је приступањем великог броја верног народа Светој Чаши.

После свечане литије око Саборног храма коју је предводио Преосвећени Владика са свештенством и верним народом, пререзан је славски колач и освећено жито. Празнично славље је настављено послужењем за верни народ и свечаним славским ручком. Све ово је уприличено захваљујући домаћину ове храмовне славе господину Петру Гавриловићу са породицом.

У поподневним часовима у порти Саборног храма, са почетком у 6. часова, организовано је Великогоспојинско вече, уз присуство Преосвећеног Владике Јована, госпође Славице Ђорђевић, помоћника Градоначелника. Академију је отворио протонамесник Срећко Зечевић, својом беседом о Пресветој Богородици, а сам програм је водио вероучитељ Предраг Обровић.

Учесници Академије су били: Дечији Хор “СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ”, глумац Милош Крстовић, Драган Којовић Која, виртуоз на фрули Милинко Ивановић Црни, Оркестар хармоника, професор Бојан Шпица, Соло виолине – професор Ана Шпица и професор Љиљана Ранковић, Ступови - Дејан Чекановић, Народни оркестар Крагујевац Концерт, ЦЗНТК АБРАШЕВИЋ.

Протонамесник Срећко Зечевић