Тумачећи прочитано јеванђелско зачало, у надахнутој беседи, Епископ је говорио о Божанској љубави која је увек жртвена љубав, коју Бог исказује према човеку дајући му пример и показујући му шта је права љубав, насупрот мржњи у којој је човек слаб.

За показану несебичну љубав према Цркви Божијој, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован одликовао је Архијерејском граматом господина Недељка Томића и господина Здравка Ђорђевића из Поповића.

После Свете Литургије, у порти храма, приређен је културно-уметнички програм који је започео химном “Боже правде”, а затим је надлежни свештеник Марко Стевановић присутне упознао са историјатом цркве у Поповићу. У програму је учествовао хор “Благовести” из Рајковца, солиста на хармоници Милош Ширник из Поповића и удружење за неговање старих витешких вештина “Бели орлови” из Београда.

Светој Литургији и програму присуствовали су представници Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, господин др Томислав Бранковић и господин др Драган Новаковић, који су овом приликом надлежном пароху уручили пригодан поклон поповићком храму и пожелели још много оваквих јубилеја.

Поповић се као насеље помиње још 1080. године, као и у турским дефтерима из1561. Када се помиње као веће насеље од 30 кућа. Зна се да кроз читав 16. Век село има свог свештеника. Од краја 17 века па до 1824. године, село је припадало неменикућској цркви која је дуго била једина Богомоља у овом крају, да би 1824-5 било припојено Рипњу све до 1836. када је на захтев мештана поново припојено неменикућској парохији, све до изградње храма 1864.

Молбу за подизање цркве, мештани Поповића и Мале Иванче, затражили су још 1857. Али се њихов захтев одбија због могућег клизишта и због подигнутог критеријума за градњу цркава посе урушавања параћинске цркве.

Интересантно је да је поповићка црква једна од прве три цркве која је зидана по пројекту и прописима Министарства грађевина Књажевине Србије.

Радови су трајали од 1861. до 1864. године.

Горан Лукић, јереј