Шеснаест изложених експоната представљају пристојну ризницу наше писмености. Сви су писани ћирилицом, као и сви споменици српске културе. Стога је очување ћирилице на нашем простору повезано и са очувањем културног идентитета. Међу књигама , било је и оних које су штампане у првој српској штампарији купљеној 1830. у Санкт Петербургу, а која је са радом почела годину дана касније, под називом „Књажево сербска печатија“. Добар део ових књига датира из времена када не подручју наше општине нема зиданих православних храмова, већ само малих брвнара. То говори о значају који су ови писани споменици имали у очувању наше писмености и нашег духовног и културног идентитета. Отворивши изложбу за посетиоце, протојереј Марко Митић је поручио да процес очувања писмености, духовности и изградње културног идентитета, није нешто што је завршено, већ је одговорност и обавеза сваког појединца.