На почетку Другог светског рата у Југославији, немачке окупационе власти су извршиле одмазду недужног цивилног становништва, стрељањем мушкараца између 15 и 65 година старости. Свој брутални поход, нацисти су започели на празник Св. апостола Томе, када су селима Мечковац, данашње насеље Илићево, и Маршић почеле ликвидације српских домаћина и школских ђака, те свих оних који су представљали опасност по успостављање Трећег рајха. Иако је по завршетку рата сваке године одржавана комеморација палим родољубима, народ је одлучио да се у њиховом насељу подигне хришћанска Црква која ће бити посвећена Апостолу Томи који ће молитвено бдити над пострадалим насељем у Крагујевцу.Будући да је готово да је храм завршен, у њему су се данас окупили многи који су желели да узму учешћа у прослављању храмовне славе Светом Литургијом којој је началствовао старешина Старе Милошеве Цркве протојереј Милић Марковић који је на прочитано Јеванђеље одржао беседу, подсетивши верне на речи апостола Луке (Лк 12, 22) који каже: „Не брините шта ћете јести, пити или оденути, јер свака је длака на вашој глави избројана“, што нас учи да у Божијем науму сваки човек има своје назначење. Неки су пророци, неки апостоли, неки имају друге службе, а данас прослављамо једног од њих, Св. апостола Тому. Како један неверни човек, може посведочити Христа више него други? Његово сведочанство је јасно. Он каже: „Господ мој и Бог мој!“ Ово упућује хришћане да не сумњају у истинитост Јеванђеља. Зато Господ апостолу Томи каже да је благо онима који не видеше, а повероваше. Свако од нас има неку улогу у намерама Божијим о свету. Та улога је да се дела Божија пројаве на нама, као што се пројавише кроз неверовање Томино. Хришћани који долазе у цркву су свештеници који имају назначење да посведоче Христа, неко као професор, неко као радник, неко као судија или лекар, кроз ону службу за коју смо постављени да обављамо у овоме свету, била је поука проте Милића.
На Литургији је појао хор састављен од одборника ЦО Илићево, који су последњих година под руководством надлежног пароха свештеника Владимира Ћировића, својски и предано радили на довршењу градње свога храма, који је сада у завршној фази. У исто време у порти која је ограђена и где је уочи Славе постављен бехатон, почеле су припреме за изградњу парохијског дома.
Након одслужене Литургије и причешћа верног народа, по први пут је Славски Колач пронешен Литијским опходом око храма, те је домаћин славе Драган Милошевић, радник из Илићева приредио трпезу љубави за све хришћане.
Иако је Слава Цркве радостан догађај, мештани нису заборавили своје претке, који су пострадали пре више од 70 година. На брду изнад Илићева је заједно са званичницима месне заједнице, општине, друштвено-политичких организација и институција, одржан Молебан Новомученицима крагујевачким. Најпре су ђаци истуреног одељења ОШ Милутин и Драгиња Тодоровић положили венце и цвеће на хумке, а онда је након Молебана у њихом извођењу одржан културно-уметнички програм, са подсећањем на све страхоте и безумља која рат и разарање са собом носе.
протођакон Мирослав Василијевић
