У петак, 17. октобра 2014. године, у манастиру Светог Николаја Мириклијског Чудотворца, у Драчи, Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, после вечерње службе коју су служили архимандрит Алексеј игуман манастира Бошњани и протођакон Иван Гашић, уз пратњу чтеца Марка Нешића и појаца-ученика крагујевачке Богословије које је предводио проф. Немања Старовлах,замонашио је у чин мале схиме искушеницу Миланку Јовановић, сестру светониколајевске обитељи , давши јој монашко име Харитина, по Светој Харитини, коју Српска Православна Црква прославља и празнује 18. октобра по новом, 5. октобра по старом календару и која је, по речима Епископа: “Све дала за Христа”.Овaj свети чин, био је повод да се на падинама брда Рујевице, десетак километара од Крагујевца у котлини Драчке реке, у комплексу манастира који се последњих дана бави рестаурацијом гробља из деветнаестог века и уређењем винарије, окупе и својим присуством увеличају овај радосни догађај монашка братства и сестринства манастира изван и из Епархије шумадијске, многобројно свештенство и народ.
Поручивши монахињи Харитини да прима анђеоски лик на себе поставши монахиња Цркве Христове и Цркве Божије у Шумадији, што је радост Цркве Христове јер добија молитвеницу и што верује у њу да ће се трудити да испуни оно што је обећала, Преосвећени Владика је додао:
“Сваки од нас хришћана, сетро Харитина, и ви браћо и сестре, сви смо ми положили завет кад смо ушли у Цркву да ћемо живети Црквом и да ћемо живети Јеванђељем. А у Цркви се, сестро драга Харитина, живи само послушношћу, слушањем Цркве, а не слушањем себе. Слушањем Ума Божијега, а не свога ума. Потчињавањем Вољи Божијој, а не вољи себе.”
Подсетивши на то да без заједнице нема спасења, а да је та заједница тело Христово, чија је он глава, Преосвећени је снагу исте описао речима:
“Док будеш слушала Цркву и док будеш у Цркви, не бој се. И кад будеш пала, та заједница ће те подржати (Црква Христова). Али ако не будеш слушала Цркву, него себе, онда си у опасности… Ако будеш имала молитве, ако будеш имала стрпљења, ако будеш имала трпљења, сестро,ако будеш имала праштања, онда знај да у твом срцу обитава Бог, јер кроз то све се највише манифестује Љубав, љубав Божија.”
И као што се, по Житију, Светој мученици Харитини приписује кротост, смерност, послушност и смиреност, а тропаром певају њене речи: “Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом”. Епископ је монахињи Харитини пожелео да јој Господ помогне да носи јарам – кротост и смирење, срећно и Богом благословено монашење, подсетивши монахињу и све присутне на речи Христове:
“Дођите сви који сте уморени и оптерећени и ја ћу вас одморити!”
