Ови стихови нашег песника и дипломате Милана Ракића остали би без наставка и извађени из целине да група ученика из Азање и њихови наставници нису, уочи великог хришћанског празника, светог великомученика Димитрија, пробудили искру родољубља која је почела да се гаси у нама.

ОШ “Радомир Лазић” у Азањи организовала је Свечану академију поводом обележавања стогодишњице од почетка Првог светског рата у локалном Дому културе 7. новембра 2014. године. Академији је присуствовало око 300 ученика, наставника, родитеља, представника Цркве, представника локалне самоуправе и суграђана, а у самој сали није било ниједног слободног места. Вредно је помена да смо имали и посебне госте на Академији, а то су били ученици и наставници из ОШ "Раде Додић" из Милутовца код Трстеника.

Сама Академија, која је била замишљена као историјско-књижевни рецитал са елементима сценске игре, названа је “У славу и част предака и Отаџбине” и била је употпуњена прикладном музиком и видео пројекцијом. У организацији Академије учествовало је 30 ученика седмог и осмог разреда које су припремали наставници Слађана Р. Јелић, проф. српског језика, и Дамир С. Живковић, дипл. историчар. У програму је учествовала и наша бивша ученица Јована Старовлах својим изванредним певањем. Свечана академија почела је нешто мало после 19 часова уз обраћање Слађане Р. Јелић и директорке школе Слађане Ж. Јелић и трајала је око осамдесет минута. Доказ да је посао добро урађен јесте и вишеминутни аплауз присутних, али и сузе које смо изазвали представљањем тешких судбина нашег народа и војске током Првог светског рата. Ни ученици, који су учествовали, нису крили своје одушевљење.

Академија представља адаптацију оригиналног текста „За част отаџбине“ чији је аутор проф. Ксенија Чонић из ОШ „Слободан Бајић Паја“ из Нових Карловаца."

Цео догађај је пропраћен и од стране локалне телевизије РТ Јасеница која је снимала целокупан програм.

Планови за даље постоје јер Програм, по речима присутних, би требало да живи током читаве школске године.

Након ове Академије сви присутни су напустили салу пуни емоција али и жарким пламеном вере, родољубља и поштовања својих предака,а ту ватру су у наша срца усадила деца, ученици наше мале школе. И завршавамо стиховима Милана Ракића:

“Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли, јер зна да си мати,
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи,
Не могаше ником свесну љубав дати!”

Дамир С Живковић, дипл. историчар и Бојан Стојадиновић, вероучитељ