У суботу 24. јануара 2015. године, када Црква Божија прославља преподобног Теодосија Великог и преподобног Михаила, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован и Његово Високопреосвештенство Митрополит бугарски Господин Гаврил служили су свету Заупокојену Литургију и Епископима су саслуживали: протојереј-ставрофор Драги Вешковац, старешина цркве Лазарице у Крушевцу, јеромонах Серафим, старешина манастира Денковац, пензионисани протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј Милан Савић, ђакон Иван Гашић, јерођакон Иринеј и ђакон Урош Костић.Окупљеном свештенству, монаштву и благочестивом народу из бројних епархија обратио се Преосвећени Владика Јован својом беседом у којој је истакао неколико стварности које се тичу како Бога нашега тако и народа Божијег. Осврнувши се на недавно прослављен празник Богојављење, Епископ је подсетио на прву и најглавнију стварност која нам је показана Христовим крштењем, на стварност која је у свету и над светом, а то је тројичност Бога. Над отвореним Јеванђељем у којем је описано кушање Господа Исуса Христа виори се и друга стварност на коју нас Владика упозорава, а то је да се човек увек налази између добра и зла, у дилеми којим путем да крене, Божијим путем или странпутицом ђавољом. Ако се прихватимо Бога онда смо на путу истине, Божије истине а не људске, оне истине за коју је Господ рекао: "Ја сам Пут, Истина и Живот". Ко Бога посади у своје срце у њему ће никнути љубав, Божија љубав не људска, љубав која жртвује себе за ближњег. Тај пут Божији пун је искушења, али нам је Господ дао духовне дарове кроз Свете Тајне и врлине да бисмо помоћу њих победили све препреке. Када смо са Богом онда смо све, без Бога смо ништа.
Беседа епископа шумадијског Г. Јована
Ту истину знала је и блаженопочивша мати Михаила која је сва искушења и недаће победила смирењем, послушношћу и хришћанским монашким животом. Победила је јер је веровала, јер је била и остала Христова. Невидљива рука Божија уписује у књигу вечног живота наше молитве за њу и наша дела која чинимо за њу.
