СЛАВА ХРАМА СВЕТОГ АТАНАСИЈА ВЕЛИКОГ У СЕЛЕВЦУ

СЛАВА ХРАМА СВЕТОГ АТАНАСИЈА ВЕЛИКОГ У СЕЛЕВЦУУ суботу, 31. јануара 2015. године, на дан када наша Света Црква прославља Светог Атанасија Великог и Светог Максима Архиепископа српског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Атанасија Великог у Селевцу покрај Смедревске Паланке. Епископу су саслуживали свештенослужитељи: протојереј – ставрофор Тихомир Анђелковић, протојереј – ставрофор Велибор Ранђић, протонамесник Драган Милутиновић, јереј Ненад Петровић, протођакон Иван Гашић и ђакон Слободан Савић.

Селевац, село надомак Смедеревске Паланке, поред цркве брвнаре, у себи броји још једну богомољу која је посвећена Светом Атанасију Великом. Овај храм је сазидан на темељима старог храма који је такође био посвећен светом Атанасију Великом, а освештао га је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован 2008. године. Парохијани овог села су, заједно са својим свештеницима јерејoм Ненадом Петровићем и јерејом Марком Аћимовићем, са великом радошћу дочекали свог Епископа, чијим је доласком увеличано овогодишње славско литургијско сабрање.

Преосвећени Владика је, честитавши храмовну славу, у својој богонадахнутој беседи, подсетио вернике о разлогу нашег сабрања, а то је да прославимо Бога, а прослављајући Бога ми прослављамо и Светитеље и људе који то чине, као што је био и Свети Атанасије који га је славио својим животом. Човек ако не прославља Бога њему онда ништа није свето, па ни човек који је икона Божја. Владика нас је подсетио да није довољно само прославити Бога, ако не уважавамо онога који је поред нас. Бог од нас ништа не тражи до заједнице са људима и са Богом, јер где је Бог ту је љубав и доброта и места за мржњу нема, која је спремна да изопачи човеков ум до те мере, да човек помисли да чинећи зло уствари причињава добро. Али, ни добро не може бити добро без Бога. Ако људи у себи носе овакво добро од Бога благословено, онда овај свет може поново постати Рај. Зато свако од нас треба да провери своју веру, да ли је она разумна, да ли је оно добро што чинимо учињено из љубави према другоме или само ради хвале, онда никакву корист од таквог добра немамо. Зато је љубав веза са Богом и са човеком, али и са самим собом. Људи који на овај начин остварују свој живот, јесу „светлост свету“, јер хришћани живећи оваквим животом, осветљени Христовом светлошћу, побуђују и друге људе да живе јеванђелски. Назначење сваког хришћанина јесте да буде свет, а није тешко постати свет, јер је заиста могуће кроз испуњење две Христове заповести. Крштењем постајемо посвећени, али нам то никако није довољно да се назовемо светима, јер без испуњења Христових заповести, не можемо себе назвати светима. Докле год је Христос у нама, у нама ће обитавати светлост. Господ просвећује светлошћу сваког који долази на овај свет, а том светлошћу живео је и Свети Атанасије. Зато нас владика благосиља да и нама Господ помогне да и ми светлимо свету нашим добрим делима.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Након Свете Литургије, домаћини Селевца су, заједно са својим паросима и домаћином славе Миланчетом Мишићем, приредили трпезу љубави.

Слободан Савић, ђакон