Преосвећени Владика, обративши се присутнима на Светој Литургији, подучава у својој богонадахнутој беседи на прочитано Јеванђеље, где нам Господ кроз своје Јеванђеље говори о смирењу, да мир без Бога не можемо наћи, а сваки други мир људски је лажни мир. Човек који нема мир у себи, стално му нешто недостаје, а то је вера и страх Божји, а Господ нас учи да је почетак сваке мудрости управо страх Божји, који требамо носити у себи да се не бисмо огрешили у Његову љубав. Док на другом месту Јеванђеља нам Господ поручује, шаљем вас као овце међу вукове, будите мудри као змије и безазлени као голубови, јер свет у коме живимо је испуњен злобом иако је Бог овај свет створио да буде Рај. Бити овца у овоме свету, то јест човек као словесна овца Христова, међу изобличеним људима, вуковима, велика је мудрост. Овца међу вуковима је у две опасности, прва да је вукови не растргну, али за то нас није Господ послао у овај свет. Друга је опасност да овца увидевши да се међу вуковима не може опстати но да и она сама постане вук, а и за то нас Господ није послао у овај свет и зато не смемо да се прилагођавамо овим негативностима. Господ нам заповеди да ми својом вером и животом по тој вери приволимо и помогнемо вукове, оне људе који су подивљали јер немају Бога у себи, да их приволимо да и они постану словесне овце, али једино ако они то хоће. Мудрост је Богом дана сваком човеку, само зависи за шта ће је употребити. Мудрост без доброте човека води у злобу, а доброта без мудрости човека зна да одведе и у глупост. Налазимо се пред Васкршњим Постом, периодом када треба да преиспитамо себе. Да би нас овај Пост начинио чистим, треба да појачамо наш хришћански живот и молитву, јер пост без молитве је ништа, као што је и молитва без поста ништа. Кроз молитву разговарамо са Богом, она је вода жива којом се гаси жеђ душе човекове. Као што дрво не може доносити плодове ако не упија воду из корена, тако и ми не можемо доносити плодове доброте ако се на напајамо молитвом. Молитва не зна за границе, узлази на небо и силази у дно земље, пролази кроз море и кроз горе и долази до самога Бога. Зато је молитва духовна сила и снага. Благосиља нас Преосвећени Владика да нам Господ помоне да овај Пост буде благословен, да нам донесе плодове и да нам помогне да се очистимо и да се преображавамо.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Након Свете Литургије и трпезе љубави, Преосвећени Владика је обишао храм Светог Стефана Високог у кругу истоимене болнице у Паланци. У разговору са директором болнице др Гораном Богдановићем, договорено је да болница обезбеди пригодну канцеларију за свештенослужитеља при овом храму, протојереја – ставрофора Тихомира Анђелковића, будућег духовника оболелима, којима је благослов, молитва и духовна утеха најпотребнија.

Слободан Савић, ђакон