Он је нагласио да многи који се изјашњавају као верници своде Бога и однос са њим на неколико дана у години тј. на највеће хришћанске празнике и славу. Затим је говорио о свеопштем наметању среће као крајњег смисла живота у реалном животу те се тако патња, бол и болест сматрају највећим непријатељем. Он је нагласио да је здравље само по себи добро и да је и сам Христос излечио многе људе као што можемо прочитати у Јеванђељима. Иако је дакле здравље хришћанска вредност оно ваља да буде у служби заједнице у Христу, рекао је он даље у излагању навевши интересантан јеванђеоски пример таште светог Петра. Она је, наиме, након исцељења служила апостолима тј. управо тој поменутој заједници.

Говорећи о болести и патњи он је нагласио да болест треба да се проживи, а не одболује. Наиме, болест је последица греха али не конкретног већ греховног стања наслеђеног од Адама. У том смислу болест треба да нас учи хришћанским врлинама као што су трпљење и молитва иако у реалном животу имамо случајеве како тога тако и одбацивања вере током болести. Највеће добро у хришћанском смислу речи је живети у заједници у Христу и послужити тој заједници, нагласио је богонадахнути предавач у свом излагању. Између осталог он се осврнуо и на феномен еутаназије као најупечатљивији пример схватања болести на нехришћански начин.

Након предавања постављено је више занимљивих питања на које је прота Зоран стрпљиво одговарао.

Протонамесник Горан Живковић