На самом почетку отац Жељко Ивковић је поздравио присутне и упознао их са богатом и плодоносном делатношћу оца Зорана и указао на велики значај предавача у животу српске Цркве. Протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић је на почетку предавања указао на однос између свеопштег „императива среће и задовољства“, које се путем масмедија намеће и немогућности остварења истог у свакодневном животу. Наглашено је да се циљ хришћанског живота огледа у остварењу јеванђелског идеала и да основа хришћанског односа према болести и страдању није истрајавање на превазилажењу, већ прихватању болести. Кроз више светописамских цитата предавач је указао да Христос није занемаривао физичко здравље оних који су га молили за помоћ и да смо дужни да будемо на помоћи онима који страдају. Тако остварујемо једну од најзначајнијих хришћанских врлина. Отац Зоран је указао на темељне основе проблема „хришћански смисао патње и болести“ у животу свакога од нас, али и указао на чињеницу да од тог питања безмало зависи свакодневни живот оних који се сматрају хришћанима. С обзиром на то да предавање није било пуко говорење ex cathedra, већ се базирало на дијалошкој основи, присутни су позвани да размишљају о добру и доброти и да учине напор како би и сами, кроз жртву и љубав према ближњем, остварили поменути јеванђељски идеал.

У другом делу сусрета присутни су поставили мноштво питања на поменуту тему. Са правом се може закључити да је предавач избором овог питања погодио у срж савремених међуљудских недоумица и странпутица. Разговор је настављен и на разне, сродне теме, које тиште човека у другој деценији 21. века, а проф. Крстић се својски потрудио да на све одговори.

јереј Марко Јефтић