У својој беседи, Владика је поучио окупљени народ да се човек састоји из јединства душе и тела и да су и тело и душа Божије творевине, насупрот зилотским учењима о дуализму измећу душе и тела. Смрт је та која привремено раскида ово јединство, али не трајно, већ само до свеопштег васкрсења. Душа је наше највеће благо и шта нам значи да читав свет задобијемо, ако души својој наудимо. Владика се особито осврнуо на стихове прочитане из данашњег Јеванђеља по Јовану, о неопходности Евхаристије у животу сваког истинског боготражитеља.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Након Свете Литургије, Владика Јован је уделио очинске поуке братству храма, као и савете о напредовању и даљем усавршавању у богослужењу и пастирском деловању.

Небојша Поповић, ђакон