Благољепију и свечаности празничног бденија допринео је Немања Старовлах, професор појања у крагујевачкој богословији који је руководио појањем.

Након бденија Преосвећени владика Јован се обратио свом свештенству и вернима честитајући им храмовну славу. У својој краткој, али веома садржајној беседи владика је поучио све верне о значају који свети Саве има за наш род осврћући се на прокимен који смо могли чути “Диван је Бог у светима својим, Бог Ираиљев”. Владика Јован је нагласио: “Заиста је диван Бог који је прославио и себе кроз своје свете, и тиме прославио и њих. Посебан благослов наш народ, народ српски, има јер је свети Сава родоначалник српског народа. Стога следујмо пример светог Саве и ходимо путем светосавља”.

Старањем јереја Ивана Антонијевића, организован је богат културно-уметнички програм који је водио вероучитељ Предраг Обровић. У програму су учествовали дечији хор “Свети Сава”, КУД “Дукати”, као крагујевачки богослови. Након предивног културно-уметничког програма, приређено је послужење за све вернике.

Свечаном Литургијом на празник Спаљивања моштију светог Саве началствовао је протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор крагујевачке богословије и професор Богословско факултета. Оцу ректору су саслуивали: протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, протојереј-ставрофор Милан Борота, протојереј-ставрофор Живота Марковић, протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, протојереј Милић Марковић, протојереј Синиша Марковић, протојереј Драган Брашанац, протонамесник Немања Младеновић, јереј Рашко Стјепановић, јереј Александар Сенић и ђакон Милош Ђурић.

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић обратио се беседом свим вернима. У својој беседи, прота Зоран се осврнуо на осуђивање ближњег и жељом за уништавањем и затирањем другог. Управо ова жеља за уништењем другог била је окидач због којег је Синан-Паша и спалио мошти светог Саве на Вачару крајем шеснаестог столећа. Жеља за осудом другог присутна је и данас, ако не на директан начин, онда на тај начин што ћемо се неком подсмехнути. Међутим, хришћанство нас учи да ми не смемо осуђивати другог. Многи данас услед тога што се саблазне о грех неког члана Цркве желе да се оделе од Цркве, да се издвоје и да немају више додирних тачака са Црквом. Они који се оделе од Цркве и себе представљају као безгрешне су главни проблем Цркве. Нико од нас није безгрешан, и саблазан не долази од греха, него долази од наше мале и недовољно јаке вере. Најбољи примере несаблажњивости је сам Христос који противно тадашњем културном миљеу говори са женом, и то са женом Самарјанком која је уз све то и грешница. Ми, будући Христови следбеници, позвани смо да помогнемо сваком грешнику, да га укоримо насамо, а не јавно, па ако и тад одбија покајање и наставља са дотадашњим начином живота, ми треба за њега да се молимо а не да испирамо уста његовим грехом.

Беседа протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије у Крагујевцу

Овогодишњи домаћини славе нашег храма били су Радисав и Рајка Маринковић.

Послужење за све вернике било је организовано у порти храма, а свечани ручак за све званице у хотелу “Ženeva lux”, где су их дочекали овогодишњи колачари породица Маринковић.

ђакон Милош Ђурић