Слово о празнику беседом је произнео јереј Владан Костадиновић који је наглашавајћи значај Вазнесења Господњег као круне Његовог дела у телу, рекао да смо тек Силаском Духа Светог разумели куда је оваплоћени Логос поставио нашу природу. Силаском Духа који од Оца исходи, а који је Син при Вазнесењу обећао својим ученицима отворене су духовне очи да се позна Помазаник. Но, Свети Дух није мањи ни у чему од Оца и Сина. Свети Григорије Палама говори да Дух не само да се шаље, него и Сам шаље. По речима пророка Исаије: Дух је Господњи на Мени, Њега ради помаза Ме, да јављам добре гласе кроткима (Ис 61,1).

Колика је сила примљена у педести дан по Васкрсењу, отац Владан је подсетио описом Јерусалима као потенцијалног стецишта оних сила безумља које су Господа распеле. Ученици, још увек прости рибари били су сабрани заједно, једнодушно благодарећи у одаји Тајне вечере, у одаји своје душе, кад настаде шум са неба, као хујање силног ветра и напуни се сав дом где сеђаху (ДАп 2,2). Дешава се чудо и рибари посташе апостоли, светила васељене, ослобођени сваког страха потврђујући тако речи пророка: Даћу вам ново срце и нов ћу дух метнути у вас; дух Свој метнућу у вас (Јез 36,26). Дух је сишао у виду огњених језика раздељених над главом сваког апостола указујући тако да ни на једном од њих није починула свеобухватна благодат Духа, већ да су добили различите благодатне дарове. Једино Син поседује свецелу божанску енергију и силу, а што смо могли да видимо на Његовом крштењу. Дух се јавља као језик јер је апостолима неопходан облагодаћен језик, а то што је као огњени јер указује на то да је Бог наш огањ који прождире безакоња. Јеванђелист намерно наглашава да је као огњени, а не да је огњени да не би неко помислио да се божански огањ може чувствено опазити. Природа апостолске проповеди је такође огњена, јер сатире тмине лукавога.

Вечита савременост Педесетнице објашњена је хришћанском историјом. Почев од првих отаца и учитеља Цркве: од Игнатија Антиохијког, Иринеја Лионског, Кипријана Картагинског, преко Кападокијских светила Василија, Григорија и Григорија, Златоустовог разобличења таштине овог света, па до светитеља нашег рода и дана - Саве, Никодима, Василија Острошког, Николаја Жичког, Свети Дух дела и осветљава боготражитељима пут спасења. Дух дише где жели, па је тако просветлио и српског књаза Милоша да своју задужбину сагради овде, у Крагујевцу. Завршавајући своју беседу, отац Владан је нагласио да управо Духом Светим ми познајемо Свету Тројицу. Заједничарећи у евхаристијском слављу, ми постајемо једно остајући многи и тако благодаримо што смо удостојени да прославимо славу Милошеве цркве.

После причешћа верних уследило је ломљење славског колача. У 17 часова, по вечерњој служби одржана је литија која је прошла централним градским улицама уз учешће верног народа Крагујевца, припадника војске, ватрогасаца, комуналне полиције, Соколског друштва, друштва Свебор, друштва Смиље, а коју су предводили Његово Преосвештенство, владика Јован и градоначелник Крагујевца, господин Радомир Николић. Након литије приређен је културно-уметнички програм.

Овогодишњи домаћин славе била госпођа Радмила Стојадиновић.

јереј Владан Костадиновић