Служимо литургију у манастиру Велика Ремета, где смо имали прилику да се причестимо, добијемо лекцију из човекољубља и подсећање на то да не можемо два господара истовремено служити. Кренули смо даље ка Крушедолу, где смо имали час историје и осетили понос због светих предака, па даље ка Гргетегу, Новом и Старом Хопову.

У Гргетегу смо почастовани разговором са мудром монахињом Михаилом, чија порука је била да је мера љубави жртва и где се свако од нас могао питати како он показује јеванђељску љубав.

Поклонили смо се моштима Светог Теодора Тирона у манастиру Ново Хопово и одслужили вечерње у малој цркви Старог Хопова, као на крају света, где више нема ниједне наше бриге, ни ране, јер смо извидани, напојени, узљубљени и где нас једино благи умор подсећа да нисмо на небу, већ на земљи и да се треба вратити сутра обавезама.

Мислимо, захвални, да више од овога нисмо могли добити, али наш драги отац Срђан жели да нас још дарује. Није само велика част већ и велика радост бити под бригом овог пастира, који са нама дели и радост пријатељства и љубави са својим старим знанцем, свештеником Цркве Свете Петке у Новој Пазови. Дирнути смо пажњом и гостопримством домаћина.

На повратку, телесно слатко окрепљени, од оних које нас духовно крепе и брину о нама сваке недеље после литургије - наших драгих монахиња из Дивостина, стигли смо у Крагујевац у касним вечерњим сатима.

Драгана Симић, вероучитељ