Након прочитаних Јеванђеља, Владика Јован је беседом подсетио присутне на значај Свете Литургије, да је она продужетак Тајне Вечере, на којој је Господ себе ставио на Трпезу зарад нас, да се нахранимо Богом живим који нам све у животу даје, али нам даје по чистоти срца нашег, а у чистом срцу обитава Бог. Људи могу чинити многа велика дела, али ништа веће и значајније нема од Свете Литургије, највећа привилегија коју је Бог дао човеку је да служи Свету Литургију. Она нас позива на благодарење Богу, а онај који не зна да заблагодари Богу не зна ни да се моли Богу. Храм у коме благодаримо Богу постаје обиталиште анђела, постаје палата Божија, тада храм постаје Небо. Света Литургија нам пројављује Тајну Христовог Доласка, а та евхаристијска Тајна преображава земљу у Небо, зато Литургија тражи целог човека, да цело своје биће принесе Богу и да се зарадује што је на Светој Литургији. Сваки наш тренутак на Светој Литургији треба бити испуњен осећањем да стојимо пред Богом. Литургија нам пројављује Царство Свете Тројице и позива нас да живимо на начин како живи Света Тројица на Небу, у љубави и послушности. Она се служи ради Причешћа и ради народа Божијег, она није дело једног човека, већ дело заједнице Бога и људи где једним срцем и једном душом славимо Бога. Вера и љубав су најважније хришћанске врлине, вера је корен, а љубав плод, а ако нема корена, нема плода. Вера и љубав чине нас хришћане хришћанима, зато морамо имати оба да би то било оличење и смисао нашега живота.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Након богонадахннутих речи, велики број верника се одазвао позиву нашега Владике и приступио заједничкој Чаши, да кроз Свето Причешће постане нераздељива заједница Тела Христовог.

Слободан Савић, ђакон