Владика је после прочитаног јеванђеља на почетку беседио о заједници коју је Бог благословио. Човек издвојен из заједнице не може задобити спасење. Човек који је сам, постаје саможив. И наш Бог је није сам већ је Света Тројица.

У наставку је епископ говорио о греху човека који је акт воље човекове, а не његовог морања. Исто је и са добрим делима која су део воље човекове, а не примораности. Данашњи човек злоупотребљава своју вољу мислећи да може да ради шта хоће. Себичан човек тако размишља и тај се и не моли и не слуша и њему је тесна и земља и небо. У срцу таквог човека нема места за Бога, јер Бог неће насилно да нас спаси. Човек је позван да чини добро сваком човеку без обзира на његову злобу јер никада не знамо када ће се неко покајати. Бог је свуда присутан и чује свачији вапај за Њим. Владика наставља речима да ми Бога не треба да се плашимо, већ да се плашимо непокајаног греха. Често за свој грех проналазимо оправдање, а другога осуђујемо. Да би смо истински живели, позвани смо, да имамо Духа Божијег у себи. Духа Светог, кога смо примили на крштењу, ми обнављамо кроз покајање и тада ходимо Духом Светим. Све је дар Духа Светог који нам дарује сва добра, а то ћемо препознати ако имамо у себи Духа Божијег. Међутим ко не живи тако склон је гордости која је од анђела направила ђавола.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Све што добијамо је дар Божији, јер затворена шака не само што не даје него не може ни да прима. Владика завршава речима да смо позвани да отворимо своје срце за Бога да би се уселила Божија љубав у нас. Све може бити омаловажено у овом свету осим честитости и поштења. Ако смо такви онда се не плашимо, јер Бог је са нама.

У току литургије причестио се велики број деце са верним народом, који су са пажњом учествовала у богослужењу. После службе владика је уз благослове окупљеном народу, испраћен из Дражевца.