Прослави Дана општине присуствовали су чланови Привременог орагана који од распуштања општинске Скупштине руководе градском општином Младеновац. Прослави је присутвовао и Милосав Миличковић, државни секретар у Министарству унутрашњих послова, директори младеновачких фирми, јавних предузећа и установа, здравствених и установа културе, основних и средњих школа као и остале званице. Програмом Свечане академије представљен је развој наше општине од времена Деспота Стефана Лазаревића до данашњих дана, као и важни датуми за нашу општину, стогодишњица од откривања Спомен чесме на Црквенцу и обележавање 180 година од почетка рада основне школе у Ковачевцу.

У име свих добитника јавних признања, присутнима се обратио протојереј Жељко Ивковић, Архијерејски намесник младеновачки. Он се захвалио свима који су допринели овом дану и историјском успеху за Црквену општину Младеновац. „Да ли је ова награда заслужена или није, то само Бог зна. Ми хришћани своју награду очекујемо на небу, али нам ова награда пуно значи и она ће за нас представљати, не само привилегију, већ додатни мотив и још већу одговорност. Очекујемо још бољу сарадњу са локалним институцијама и желимо да се подигне ниво сарадње и комуникације на локалном нивоу, а све то у интересу локалне заједнице. То је најважнија тема у развијеним земљама, допринос локалној заједници кроз хумани и волонтерски рад. Ова награда припада вама, нашим парохијанима, јер Цркву чине сви њени крштени чланови. Ви сте први почели да доносите помоћ када су биле поплаве, ми смо само дистрибуирали. Пријатно сам се изененадио тада и видео да има наде за опстанак нашег народа. Црква ће новчани добитак од ове награде дати у хуманитарне сврхе“ – рекао је отац Жељко и изразио наду у још бољу сарадњу свих актера локалне заједнице.

Грб Градске општине Младеновац је највеће признање које додељује ова шумадијска варош, а после многих домаћих и иностраних личности, по први пут је највеће признање додељено једном Храму. У образложењу зашто је младеновачка Црква заслужила ову награду, између осталог, се каже: „Ова најлепша и за град најважнија институција, показала нам је како и у тешким временима све може, кад има слоге. Братство под старешинством Архијерејског намесника протојереја Жељка Ивковића, показало је изузетну посвећеност у свом просветитељском и мисионарском раду. Храм је комплетно обновљен и осликан. Двориште уређено са чесмом, и клупама, где се мислило да ово јесте место где парохијани могу имати место духовног мира и одмора . Уређен је Парохијски дом са новоотвореном црквеном Библиотеком, која има изузетно квалитетан библиотечки фонд и то јесте духовна ризница и диван дар намењен нашем граду. Хор који има изузетно појање, радионице различитих врста и намена за децу свих узраста. Духовне трибине у Парохијском дому, коју су расветлиле многе добре и лоше феномене нашег времена, уз конкретне одговоре и духовну помоћ парохијанима, јер се на тај начин усмерава и води православна духовна паства. Борба против наркоманије кроз трибине и активно учешће парохијана у њима, где се велики број младих суграђана пријавио за активно лечење. Братство Храма је обезбедило помоћ штићеницима који се одвикавају од злоупотребе у заједници која носи назив ‒ „Земља живих“ у месту Брајковац. Затим треба поменути огромну помоћ коју је братство храма Успења прикупило приликом прошлогодишњих мајских поплава, како за наш град тако и за околне градове ‒ оне који су били најуугроженији. За овакву хуманост, добитници су високог признања Црвеног Крста. У години јубилеја, када Храм слави 105-ту годишњицу постојања, најзначајнији помак јесте пораст црквености, и интензитета духовног живота. Због свега што је Храм учинио за наш град и због свега што у њему значи, а највише што остаје као залог будућим генерацијама, предлажемо Храм Успења Пресвете Богородице за Јавно признање, јер нам је свима дао пример, да не живимо само за своје време, већ морамо да мислимо и на будућност, и за њу деламо, у њу улажемо. Како материјално, тако и духовно.“

јереј Марко Јефтић