Преосвећени владика се присутном народу обратио после прочитаног Јевађеља и поучио их архипастирским речима.
Заједница цркве је једна велика породица и сваки човек је део заједнице као што је део породице. То је одлика хришћанска. Сваком хришћанину је најпре заједнички Бог. Хришћанима је све заједничко и срећа и туга. То никако не може осетити без Христа. Само човек вере то може, неверници то не осећају, они су егоцентрични. Центар наших осећања је срце и наше срце треба да буде у срцу другога и срце другога треба да буде у нама, а сва наша срца треба да буду у Христу. „Једно срце и једна душа и све им беше заједничко!“ (Дап 4,32) , каже апостол Павле. Саосећање је подвиг којим осећамо другога, а подвиг је труд. Срећа није лична срећа, него туђа. Нажалост имамо поједине људе који се радују туђој несрећи, то није хришћанска одлика. Спасење наше је у рукама другога, јер ако некоме помогнемо, помоћи ће и други нама и тако ћемо се спасити. Спасоносно је једино оно јеванђелско осећање које се прелива из нас у другога.
Беседа епископа шумадијског Г. Јована
вероучитељ Марко Арсенић