Пред великим бројем верног народа Епископ Јован је честитао свима храмовну славу и том приликом рекао у својој беседи:

!Ми који смо дошли да се помолимо Богу и заштитнику овога Светога храма, то јест и заштитнику вас, светом Великомученику и исцелитељу Пантелејмону, и да данас целивамо овај део његових моштију, који је као благослов Божији дат овоме храму и посебно вама који припадате овоме храму. Треба да се молимо Богу да тражимо заштиту и помоћ божију. Али неће нам Бог помоћи, ако се ми не потрудимо браћо и сестре. За све је човеку у животу потребан труд. А за мало нашег труда Бог додаје благодат, силу, снагу, а немарном човеку за своје спасење лењост човека доводи до сиромаштва чак и на психијатрију. Зато што се човек не бори са собом , јер у човеку ратују силе и оне божанске и сатанске, браћо и сестре. И данашње јеванђеље нам говори како је човек довео сина, који је био месечар, пред Господа да га исцели. Као да Бог није творац и месеца и неба и земље и као да у томе што је Бог створио не живи Бог, него онај други. Тако се ђаво користи, браћо и сестре, да нас обмане, па да мислимо да је та нека болест зато што је мена месеца.То само ђаво хоће, да постигне свој циљ. А где то ђаво чини? Онде где је маловерје, где нема вере. Код верујућег човека не могу му никакве мене месеца да науде, браћо и сестре. И зато данашње јеванђеље говори управо о моћи вере и немоћи неверовања. Само је потребно да осетимо присуство божије, и он Господ видећи овога младића кога је ђаво и у том тренутку бацао на земљу и Господ га излечи. И сами апостоли постиђени што га они нису могли исцелити и кажу Господу зашто га ми не могосмо исцелити, а Господ каже због неверства вашега. И додаје Господ ако имате вере као зрно горушичино све ће вам бити могуће!»