На празник Пребражења Господњег, 19. августа 2015. године, у храму Светог Василија Великог у Маршићу служена је света Литургија којој је осим парохијана маршићанске парохије присуствовао и одређени број корисника и запослених у Заводу за смештај одраслих лица у Малим Пчелицама.После свете Литургије припремљена је трпеза љубави у сали нашег парохијског дома, како за кориснике Завода и њихову стручну пратњу, тако и за све остале који су присуствовали богослужењу, након чега је настављено вишечасовно дружење између наших гостију и парохијана маршићанске парохије у порти нашег храма.
Вредно је помена да у Заводу борави око 900 корисника, а заводску популацију сачињавају одрасла лица ометена у менталном развоју, степена теже и тешке менталне ометености и душевно оболела лица. О њима се свакодневно брине скоро 300 запослених који пројављују несебичну хришћанску љубав пружајући им смештај, негу, исхрану, здравствену заштиту и рехабилитацију, а управа Завода је препознала и њихове духовне потребе, тако да са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г.Г. Јована кориснике Завода посећују протојереј-ставрофор Зоран Митровић и јереј Петар Бранковић, а од почетка текуће године у Заводу је ангажован и протојереј Бојан Димитријевић који се са директором др Владицом Станојевићем и горе поменутим високопречасним свештеницима труди на изградњи храма Светог Луке Кримског и Симферопољског, започетог са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г.Г. Јована, чији су темељи завршени и недавно освећени.
Свака Литургија представља узвођење земље на небо и низвођење неба на земљу, ванвременска и ванпросторна је одредница и не може се ни са једним догађајем упоредити, али ово литургијско сабрање је било додатно обогаћено специфичним емоцијама евоцираним управо присуством оних који су од својих породица заборављени и остављени само зато што су наизглед другачији. Њихова различитост нам је управо и дата да бисмо себе у вери, љубави и хришћанском подвигу проверили, и да бисмо своју ортодоксију испитали и у ортопраксију је претворили, како наша вера не би остала безделатна. Сабрања овог типа су вишеструко и вишезначно корисна, како нашим парохијанима тако и корисницима социјалних институција, јер је то прилика да наши парохијани виде и доживе на прави начин и у директном контакту ту нашу „малу“ браћу којима је наша љубав потребна, да са њима проведу одређено време како молитвено на Литургији, тако и у разговору и у дружењу.
Колико духовне користи од овог сабрања могу имати савремени хришћани, толико добра у виду пажње могу имати и корисници различитих социјално-здравствених установа, јер на тај начин стичу исправан утисак о Цркви као о једној великој породици чији су они неотуђиви део.
Протојереј Бојан Димитријевић
