У својој беседи, Епископ је нагласио улогу Духа Светога у нашем спасењу. Наиме, у прочитаном тексту Светог Јеванђеља говори се Христовом одласку у пустињу после Светог Крштења. Христу, као Сину Божијем, Другом Лицу Свете Тројице, Крштење само по себи није било потребно, јер у Њему греха није постојало. Међутим, пошто је Христос узео тварну, пропадљиву и расцепану природу људску, у Крштењу је ту исту природу преобразио у нетварну, непропадљиву и јединствену - Богочовечанску природу. Оно што је посебно нагласио наш Епископ, јесте чињеница, да је кроз „пустињу“ ово све било остварено. Та чињеница подразумева да се преображај наше пале природе у Крштењу не дешава по неком аутоматизму, него тек нашим личним учешћем у борби против духовне пустиње у нама. У Крштењу се, на сваког нас, излила љубав Бога Оца кроз Милост Божију – Духа Светог. Тек Он, Дух Свети, Треће Лице Свете Тројице нам омогућава да пређемо ову пустињу и преобразимо нашу вољу и природу. Без Крштења, без Милости Божије – Духа Светог, ова борба је немогућа, човек и природа сами у себи немају могућност живота, јер је живот у Богу и Он Сам је Живот.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Литургијско сабрање продужено је у трпезарији Богословије Светог Јована Златоустог.

свештеник Александар Мирковић