Након прочитаног јеванђеља Владика је честитао славу окупљеном народу и подсетио вернике на речи јеванђеља о двема заповести о љубави. Где се љубав претвара у дела ту нема потребе за законом, наглашава епископ и напомиње да је највећа хришћанска врлина љубав. Светитељ се не може постати без извршења две највеће заповести о љубави према Богу и људима. У данашњем времену се људи често поштапају са речију љубав и олако се изговара. Љубав подразумева смирење, жртву, величање другог, а унижавање себе, наставља Владика. Љубављу ми задржавамо небо у свом оку, а кад имамо небо у оку онда живимо небеским животом. Ми наше биће једино кроз љубав везујемо за Бога. Онај човек који је задобио љубав задобио је Бога, ако је отуђен од љубави отуђен је и од Бога. Међутим, наглашава Епископ, да би задобили љубав морамо се жртвовати. Зато смо позвани да нам љубав буде начин живота. Наши ближњи су наша школа у љубави јер је Христос дошао да нам омекша срце за Бога и ближње. Ми увек тражимо да нас ближњи прво воле па онда тек реагујемо. Неопходно је да ми направимо искорак и заволимо Бога и ближње; да нам љубав не буде интерес јер то онда није љубав.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

У другом делу беседе Владика је говорио о празнику Срба Светитеља. Они су живели по закону љубави и ми смо данас позвани да поступамо као наши светитељи. Њима упућујемо молитве да се Господ смилује и на нас. Кроз покајање ћемо задобити милост Божију и љубав која нам је непходна за спасење. Не можемо се спасити ако оговарамо другога јер ми данас више времена потрошимо на оговарање другога него на молитву. Таквим животом нису живели наши свети и то није пут у вечност. Владика завршава речима да треба да следујемо Србе светитеље не речима да смо Срби, јер то нас неће спасити већ следујмо дела наших светих предака.

После причешћа великог броја деце и верног народа, уследила је литија око храма а затим је Владика, испред храма, пререзао славски колач. Трпезу љубави су припремили верници са својим свештеником Милорадом Михаиловићем.