На самом почетку протојереј Жељко Ивковић је поздравио присутне и подсетио их на богату и плодоносну делатност предавача, као и на његов значајан допринос мисији Цркве. Отац Жељко се на крају захвалио нашем госту Зорану Костићу – Цанету, који нам својим личним искуством у спознаји Истине и Христа, кроз уметност којом се бави, помаже, да пронађемо у овом свету какав јесте, Смисао и Утеху, те као такав даје велики допринос у васпитавању и обликовању наших младих генерација у једино истинском и аутентичном систему вредности, који јесте Цркве.

Кроз читаво Костићево предавање била је наглашена прича о могућности човековог преображаја, тј. да нема човека који не може да се промени и да почне другачије да посматра живот. Најчешће околина не прихвата преображај таквог човека, јер у њему види своје недостатке. По Цанетовим речима, време које је иза нас је било веома тешко за одрастање многих генерација младих људи, јер су нам у том времену нуђене неке другачије вредности, којима су, најпре, подлегли родитељи, а преко њих и деца. „Младост не трпи лицемерје, дволичност, лаж…. и зато вечито тражи праве одговоре, али од уморних родитеља заслепљених материјалистичким погледом на свет тешко је добити одговор, па га млади траже на другој страни. Један од путева трагања ка Богу и правим вредностима је и рок музика“. Тако, у многим стиховима Партибрејкерса провејава та жеља за смислом и правим вредностима, а некада су то били стихови веома слични новозаветним цитатима. „Младе данас треба подржати и свим срцем бити уз њих, јер су они најискренији у односу према животу“, поручио је Цане. У томе младима може много помоћи Црква са својим новозаветним учењем. Цане је нагласио да Бога доживљава као Љубав, Цркву као простор слободе, радости и стваралаштва, и да не верује у Божију казну, него да сам човек себе кажњава одвајајући се од извора живота. Бог нам само као најбољи родитељ даје смернице како да идемо, не гушећи нашу слободу, да би нама било добро. Нагласио је да се ми често понашамо старозаветно, а понекад и дубоко пагански. Често се радујемо туђој несрећи. У спознаји правих вредности нам много може помоћи Црква коју често многи одбацују јер не познају њену суштину и доживљавају улазак у Цркву као да их неко на вратима чека са осудама и са мачем изнад главе. Црква је простор радости, слободе и љубави, ако се искрено доживи.

Цане је позвао младе људе да пуно читају, да се образују, али да образују цело своје биће, да посебно читају Нови Завет у коме могу наћи одговоре на многа своја питања и недоумице. „Многи људи не размишљају о смрти, о сусрету са Богом. Овде на земљи заслужујемо рај или пакао. Овај живот је дат, нема реинкарнације или нечег сличног. Зато – шта овде урадимо то нас чека и горе. Преображај је најважнији и нема човека који не може да се промени. Христос је у овај свет дошао због слабих и угњетаваних, дошао је да узме наше грехе и слабости.“

Укратко, цело предавање Зорана Костића – Цанета је позив на љубав, поштовање, разумевање и преображај, на првом месту лични, после и народни. У другом делу сусрета присутни су поставили мноштво питања на поменуту тему. Разговор је настављен и на разне, сродне теме, које тиште човека, а Костић се потрудио да на себи својствен начин на све одговори.

јереј Марко Јефтић