На празник Рођења Пресвете Богородице, 21. септембра текуће године у храму Светог Василија Великог у Маршићу служена је света Литургија којој је осим парохијана маршићанске парохије присуствовао и одређени број ученика школе за децу са сметњама у развоју “Вукашин Марковић”, као и корисници и запослени у Герантолошком центру и Заводу за смештај одраслих лица у Малим Пчелицама.После свете Литургије припремљена је трпеза љубави у сали нашег парохијског дома, како за наше госте и њихову стручну пратњу, тако и за све остале који су присуствовали богослужењу, тако да се тога дана за трпезом нашло око 120 људи и на тај начин је наша црквена сала била испуњена до последњег места. После ручка је настављено вишечасовно дружење између наших гостију и парохијана маршићанске парохије у порти нашег храма, а ученици Основне школе “19. октобар” из Маршића и чланови КУД-а су извели пригодан програм, посебно припремљен за наше драге госте. Поред запослених и корисника, овом сабрању су присуствовали и руководиоци наведених институција као и директор Завода у Малим Пчелицам др Владица Станојевић.
У савремено доба се пред нас на различите начине постављају задаци, које ми морамо на хришћански начин, који подразумева жртву и љубав, да решавамо. Један од њих управо јесте наше одређивање према онима који се на први поглед разликују од већине популације и које, хтели ми то да признамо или не, друштво и окружење не препознају као своје, као ближње и као пуноправне и равноправне чланове заједнице, што они неспорно јесу.
Питање како друштво и просечан грађанин реагују на њих је случај “per se” и тиме би требало да се баве неке друге институције, али наш однос према њима мора се заснивати на упутству добијеном од самог Господа које смо примили кроз јеванђељске поуке, а једна од њих је она која нам у Христовом разговору са ученицима у виду питања и одговора о гладном-нахрањеном, жедном-напојеном, голом-одевеном... недвосмислено доноси решење и упутство како се понети у наведеној ситуацији.
Сабрања овог типа су вишеструко и вишезначно корисна, како нашим парохијанима тако и корисницима социјалних институција, јер је то прилика да наши парохијани виде и доживе на прави начин и у директном контакту ту нашу „малу“ браћу којима је наша љубав потребна, да са њима проведу одређено време како молитвено на Литургији, тако и у разговору, дружењу и необавезној комуникацији.
Колико духовне користи од овог сабрања могу имати савремени хришћани, толико добра у виду пажње могу имати и корисници различитих социјално-здравствених установа, јер на тај начин стичу исправан утисак о Цркви као о једној великој породици чији су они неотуђиви део.
протојереј Бојан Димитријевић
