Преосвећени Владика је обраћајући се присутнима својом беседом истакао потребу човека за причешћем Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, које нам се дарује ради опроштења наших грехова и на живот вечни. Причешће је смисао и суштина нашег живота исто онако како је молитва главни садржај нашег живота. Молитва је љубав и срце свих врлина, на првом месту врлине вере. Молитвом разумемо и Бога и људе који нас окружују и читав свет. Молитвом се воли и поштује и Божији и људски закон. Молитвом немогуће постаје могуће, оно што је тешко молитва чини лаким, неугодне ствари молитва претвара у угодне. А сама молитва исправна је тек када је у њен темељ уграђено наше смирење. Тумачећи прочитано јеванђеље о жени ухваћеној у прељуби, Владика Јован подсећа да је у њему сабрано цело јеванђеље. Овај одељак сведочи да је Господ Исус Христос истински Бог и истински човек; и да је у овом јеванђељском одељку на најсавршенији начин решено питање људске савести и дат одговор на питање да ли треба убити човека због греха. Господ ово решава тако што нас поучава да човека одвојимо од греха. Грех треба осудити, а грешника помиловати. Ни један грех не може обухватити целога човека и убити у њему оно што је боголико и бесмртно. И у највећем грешнику постоји клица која поново може повратити његову боголикост. Тако је било са грешницом у овој причи, тако је и са штићеницима ове обитељи. Он је на крају истакао да нам је свима потребна света Литургија као заједница кроз коју се спасавамо. И штићеници ове обитељи свој нови почетак остварују управо кроз искрено покајање и улазак у литургијску заједницу, која нас из наших изолованости и болести приводи у радост сусрета са Богом.

Преосвећени Владика је овом приликом дао неколико духовних поука и савета штићеницима брајковачке обитељи. Говорио им је о спасоносној божанској благодати али и о човековој свести о призвању у ову благодат. Човек мора уложити труд за своје спасење. Иако нам се чини другачије, овај труд у добру много је мањи него онај претходни труд, који је улаган на уништавање свога бића. Чак и ако на овом путу добра посустанемо или паднемо, не треба да очајавамо, већ да понову устанемо. Јер Бог не жели никога да погуби. Бог од оних које је призвао у ову заједницу, и пружио им нову шансу, жели да сагради Цркву.

Старешина брајковачке обитељи протојереј-ставрофор Александра Новаковића захвалио се Владики Јовану на разумевању али и конкретној помоћи коју је несебично пружао брајковачкој обитељи. За изузетну помоћ кући у Брајковцу отац Александар се захвалио и господину Милети Радојевићу, председнику Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, захваљујући коме је и у Влади Републике Србије препознат шири друштвени значај овог пројекта. Свакако на листи заслужних је и отац Бранко Ћурчин, духовник православне заједнице “Земља живих”, чијим духовним старањем кућа у Брајковцу постаје својеврсна школа духовног живота и утицаја у нашем крају, а и шире. Спомињемо и труд младеновачког и колубарско-посавског намесништва на прикупљању помоћи овој заједници.

На крају закључујемо да су овакве посете нашег Владике заједници “Земља живих” у Брајковцу, као и молитвена и материјална помоћ, од великог значаја превасходно онима који се ту лече, јер им дарује нову благодат и снагу, и враћа изгубљени смисао у њихове животе.