Након шеснаест година, колико је прошло од када је блаженопочивши епископ шумадијски Сава осветио темеље за нову крагујевачку цркву у насељу Бресници, овај храм је потпуно завршен, тако да је дошло време да буде освештан од Његовог преосвештенства Господина Јована, епископа шумадијског. У Свети престо цркве посвећене Преподобном Јоаникију Девичком, владика Господин Јован положио је мошти Светог кнеза Лазара Косовског и том приликом је верницима упутио ове речи поуке и благослова:

„Браћо и сестре, Богу хвала, освећује Дух Свети преко Нас овај храм, ову цркву Божију која је посвећена Преподобном Јоаникију Девичком Чудотворцу. Као што се чини већ више од две хиљаде година, тако и данас у најсветији део храма, а то је управо овај олтар, то је овај Жртвеник, овај Престо кога смо сада припремили за освећење, полажемо делове моштију мученика Христових. Данас, у Престо овог храма полажемо мошти Светог великомученика Косовског Лазара. А и чије би друге мошти могли да положимо? Светом Јоаникију Девичком чије мошти нетрулежне, чудотворне, почивају вековима у манастиру Девичу, придружујемо Светог великомученика Лазара Косовског који је и живот дао за Господа Христа на Косову. Да се помолимо Богу, Светом Јоаникију, Светом великомученику Косовском Лазару да они буду заштитници овога храма и да буду заштитници свих вас који у овај храм долазите – да у њему нађете мир, мир са Богом и мир једни са другима. Бог вас благословио.“

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Од времена када је црква почела да се зида у насељу у којем претежно живе хришћани чија је постојбина на Косову и Методији и другим деловима Старе Србије, радове води свештеник Ђорђе Ђукановић који се и током раније службе истакао самопрегорним ангажовањем на подизању нових крагујевачких цркава. За велики допринос унапређењу црквеног живота одликован је напрсним крстом. Зна се да заслуге за окончање радова на овој цркви има и Одбор, на чијем челу је Бранко Дрманић. Док се ова црква градила, свештеници у брсничкој парохији још су били Дејан Лукић и Немања Младеновић, као и садашњи парох Драган Васиљевић. Поред нове бресничке цркве подиже се и нови парохијски дом који је делимично завршен.

Током Литургије, коју је Преосвећени владика Господин Јован служио након што је црква освештана, првојерарх Цркве Божије у Шумадији верницима се обратио следећом беседом:

„Драга браћо и сестре, нека вам буде срећно и Богом благословено освећење овога храма и Литургија коју смо данас овде служили. Данас смо призвали благодат Божију, благодат Духа Светога преко Нас, која је осветила овај храм у који ћете ви да долазите да се Богу молите, да долазите и да замолите Бога, Светог Јоаникија и Светог великомученика Косовског Лазара да нам они буду на помоћи. Нама је потребна помоћ Божија, нама је потребна милост Божија. Нама је неопходно да се вратимо да будемо са Богом да би Бог био са нама.
Богу хвала што овај храм приведосмо крају и што га данас осветисмо. Хвала свима онима који су се потрудили да овај храм буде завршен и да радови буду окончани у време које није тако погодно, у време када имамо невоља, сиромаштва... али Богу хвала, овај народ, подижући своје светиње, своје цркве, и у овом времену, говори и сведочи да има у њему духа задужбинарског, оног духа Немањића и свих осталих који су нам храмове подизали и који сведоче да нисмо неко без корена, браћо и сестре. И овај чин сведочи да нисмо тако лоши како нас приказују, злочинац никада ништа не гради, он руши. Богу хвала, овај народ, иако грешан, подиже храмове да се у њима Богу моли, да се исповеда, да у црквама Бога тражи за свога сведока, за свога Спаситеља.

Наши су преци подигли храмове свуда где се распростире српски род. Они нам сведоче да нисмо варвари, да нисмо без корена. Ето, и они храмови на Косову и Метохији где и почива Свети Преподобни Јоаникије Девички, говоре шта је био и шта јесте српски народ. Нажалост, чујете и сами, хоће данас те светиње да одузму од рода нашег и да их припоје не знам коме – онима који не исповедају Бога у Светој Тројици.

Могу све да ураде, могу и даље да руше као што су рушили, али ће доћи опет српски народ да подиже своје светиње из пепела као што их је подизао и подиже. Могу да униште грађевину као цркву, али не могу да униште Цркву Христову, Тело Христово којим је задојен и запојен и којим се причешћује српски народ и православни народ.

Опет кажем, хвала свима, свако је од вас на неки начин помогао да овај храм буде довршен. Неко трудом, неко подвигом, неко и даровима, неки молитвама, сви смо на неки начин помогли да ова светиња данас заблиста. Она је лепа, није велика по дужини, ширини и висини, али је она велика колико су велики срце и душа српског народа. Овај храм је велики и биће све већи уколико ви будете у њега долазили да се Богу молите, да се мирите између себе, да се сједињујете са Богом, да тражите помоћ Божију.

Ето, и у оваквим временима, мада нису чести, бивају ови свети догађаји освећења нових цркава. Богу хвала, има храмова који се граде и у Цркви Божијој у Шумадији. Ми подижемо храмове и као печат остављамо их онима који долазе после нас. Зидајући храмове и ми сами треба да се узиђујемо у те светиње, зидајући овоземаљске храмове, ми зидамо невидљиву Цркву и невидљиви Храм Божији на небу.
Добро је што их градимо, али нама, поред ових зиданих храмова, поред ових зиданих цркава, треба Жива Црква. А Жива Црква, то смо ми крштени у Цркви Христовој. Што ће нам храмови ако у њима нема народа, што и да служимо Литургију ако у цркви нема народа, што да служимо Литургију ако нема ко да се причести. Не требају нам празни храмови, браћо и сестре. Градимо храмове да би нас подсећали да смо и ми храмови Божији и како каже апостол Павле – да се узиђујемо као живо камење у Живу Цркву Христову.

Нека сте срећни, нека сте Богом благословени и нека је срећно и Богом благословено освећење овога храма, Бог вас благословио и сваким добром даровао.“

За несебичну помоћ у свим годинама док се у Бресници градила црква Преподобног Јоаникија Девичког, архијерејском граматом признања одликовани су Бранко Дрманић, Богосав Јовановић, Зоран Шапић, Владан Милосављевић, Драган Арсић и његови синови Новица и Васа, Предраг хаџи Аранђеловић, Саша Аранђеловић, Одбор за изградњу храма, Радосав Стојковић, Радослав Марковић, Милун Арсић, Љубиша Маринковић и Љубиша Милојевић. Учесници овог великог црквено-народног славља приказан је пригодан културно-уметнички програм, а приређена је и трпеза љубави достојна овог за Цркву у Крагујевцу историјског догађаја.