Надахнутом беседом Првојерарх шумадијски обратио се окупљеним верницима рекавши да је истински смисао живота за човека хришћанина сусрет са Богочовеком Христом. Без тог сусрета онај прави смисао живота измиче и немогуће је живот ни вредновати на прави начин. Лењост је велика опасност, која када обузме човека уништава све његове од Бога дароване таленте. Епископ је подсетио верни народ да није довољно називати се хришћанином, већ је важно то име потврђивати и на делима. Дар живота је дар Божји и велики благослов који треба чувати. Епископ је истакао да је важно редовно се причешћивати, али да постоји императив хришћанског живота да би се могло приступати Чаши.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована 1. део

Беседа епископа шумадијског Г. Јована 2. део

Након евхаристијског, сабрање је настављено на канонско-литургијском семинару чија је тема била: „Литургијски живот свештеника“. Са правом се може рећи да је у квалитативном смислу семинар био на високом нивоу, с обзиром на то да су међу предавачима били неки од најзначајнијих богослова наших дана. Скуп је започео поздравним словом Епископа Јована, након чега је протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, упознао присутне свештенике са предавачима, као и са циљевима и задацима семинара. Превасходни циљ овог сусрета био је, не да се свештеницима држи предавање, већ да се кроз дијалог открије који су основни проблеми са којима се свештеници сусрећу у свом литургијском животу, као и које су могућности да се тај живот унапреди. Семинар је био подељен на две сесије: канонско-социолошку и литургијску.

Први део семинара започео је излагањем проф. др Зорана Крстићаса катедре за Канонско право и Хришћанску социологију ПБФ БУ, са темом „Канонско-социолошка анализа ступања у клир“. Отац Зоран је присутнима представио основне тезе значајног проблема са којим се Црква данас сусреће, а то је неприлагођеност на непостојање традиционалног друштва. Без потпоре државе, породице, школе и др. вера је данас тамо где и мора бити ‒ у срцима свештеника и верника. У чврстој вери се мора пронаћи снага за обнову, јер је само чврста вера стваралачка. „Постмодерна савремена епоха озбиљно изазива хришћанску веру и зато је једини прави одговор на тај изазов чврста вера којој ћемо сви тежити а посебно пастири Цркве и чему црквено школство треба да дâ свој допринос“, закључио је проф. Крстић.

Након првог излагања, свештеницима се обратио др Растко Јовић, доцент на катедри за Канонско право и Хришћанску социологију ПБФ БУ, са темом „Служба свештеничког служења“. Доцент Јовић је у тезама изложио проблематику нетрпељивости према свештенству, које се јавља у модерном друштву. Он је подсетио на искуства која имају свештеници у сусрету са парохијанима у осетљивим ситуацијама, затим се осврнуо на проблем са прихватањем миграната у Европској унији и у пракси срушеним „европским вредностима“. Алтернатива коју је понудио доцент Јовић базира се на превасходном прихватању деловања Духа Светога у свештеничком служењу, исправном схватању парохије и инспирисању народа Божијег на апостолат. На крају обраћања др Растко Јовић је подсетио на непоновљиву важност Евхаристије, јер Литургија јесте нешто што ми хришћани имамо као незаменљиву ствар у општој доколици и досади и што не може заменити нити један сурогат који нуди свет у којем живимо и који смо дужни да преображавамо. На крају прве сесије развила се дискусија и постављала питања везана за канонско-социолошку проблематику литургијског живота свештеника данас.

Након краће паузе започела је друга сесија на којој се учесницима семинара најпре обратио др Србољуб Убипариповић, доцент на катедри за Литургику ПБФ БУ, темом „О изворном значају и смислу литургијског живота свештеника“. Излагање је било конципирано у два дела. У првом су изложена упутства свештеницима и карактеристике свештеничког живота, која потичу из утицајних литургијских текстова и сведочанстава. Са друге стране, у другом делу асистент Убипариповић је прочитао чланак издат у званичном гласилу Васељенске патријаршије крајем 19. века, који је преведен и објављен у исто време у „Источнику“ (гласилу српско-православног свештенства у БиХ) у којем су детаљно описане неисправне богослужбене праксе и позвано на њихово исправљање. Овај чланак илустративно показује да је висока свест о важности исправног литургијског живота свештенства одувек била присутна у нашој помесној Цркви.

На крају се свештеницима обратио проф. др Ненад Милошевић, редовни професор на катедри за Литургику ПБФ БУ, излагањем које је било насловљена: „Литургијски живот свештеника у Србији данас“. Ова изузетно актуелна и важна тема изазвала је велику пажњу. Професор Милошевић је стручно и детаљно анализирао тренутну ситуацију литургијског живота у нашој Цркви. Он је указао на начин перципирања литургике у нашим богословким школама и проблематику коју је поделио на глобалну и појединачну. Кроз низ примера присутни су могли да продубе сопствено знање и унапреде разумевање важности исправног богослужења. Као и на крају прве сесије, учесници су дискутовали о актуелним темама и покушали да пронађу одговоре на недоумице које имају.

У закључном слову домаћин сабрања Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован је рекао: „Заблагодармо Богу који нас је окупио и предавачима, који су сасвим довољно рекли и подстакли нас на унапређивање литургијског живота свештеника. Са семинарима ћемо наставити, јер не само да су важни и плодоносни, већ је од посебног значаја што можемо видети лице један другоме.“

јереј Марко Јефтић