Нешто пре 15 часова пред храмом обасјаним сунцем, узимамо благослов оца Срђана Тешића који нас као срдачни домаћин сачекује. Људи купују свеће, да их упале за време читања Јеванђеља; уписују своја имена и имена својих ближњих за које ће се Црква молити. Они са дужом црквеном праксом упућују млађе, који се распитују о правилима. Убрзо сазнају да је овде најважније правило "љубав". Болеснима се уступа место да што удобније могу да прате службу ове Свете Тајне. Разговор се утишава и креће поздравни говор оца Срђана у коме нас позива да узмемо учешће у изградњи храма и нас самих. Даје нам на знање, да наш нови живот у Христу треба да задобијемо трудом, заједничким и појединачним. И ево већ као један слушамо молитве и псалме. У молитвама тражимо исцељење душе и тела, обнову нашег живота, како бисмо заувек славили Бога. Молитве приносимо нашим светима, посебно онима који су помагали болеснима. После читања одељака из посланица и Јеванђеља, свештеници нас помазују светим уљем, лагано, без журбе крећући се кроз масу. Онај ко је осетио ову љубав и стрпљење наших пастира, искусио је тајну Јелеосвећења и утврдио се у љубави и поверењу према Господу. Након завршне молитве следила је увек драгоцена беседа оца Зорана Врбашког која нас је подсетила на један циљ:остварење заједнице са Христом.
Хвала нашим пастирима на труду и бризи да дају нашим животима нови смисао, да нас припреме за Божије Царство и дају да га учинимо делом нашег садашњег живота.
Драгана Симић