Апостол Павле, истакао је владика у беседи, дао је начело целокупног хришћанског живота, дејствовања и делатности. Све што радимо, да буде ради Њега, кроз Њега, од Њега! Име Христово је једино име кроз које се спасавамо. Све људско је безначајно ако није ради Христа. Са друге стране, нису безначајне наше мисли, речи и дела ако су испуњене божанском благодаћу, којом се спасавамо. Такав човек је свестан да не живи он сам, него благодат која је у њему. Благодат нам се даје да осетимо шта значи живети – Бога ради. Ако не живимо тако благодат се одузима, не можемо је осетити. Благодат је у нама да нас подсети на хришћански живот. Пуне душе, испуњене Божијом благодати савладаћемо и најтеже напоре. Кад живимо јеванђељски имамо снагу да свака тегоба постане лака.

Све што је написано у Јеванђељу је стварни живот. Господ је искусио на себи све што је речено – и као Бог и као Човек. Тучен, злостављан, понижаван, испунио је све заповести и тако нашао образац по којем ми да живимо. То је све што нам је потребно. Ако нам ослаби вера, то је зато што се уздамо у своје знање, уместо у молитву, побожност и помоћ Божију. Са Њим све можемо и уз Њега имамо све што је потребно. Такав човек је човек Божији и он живи у радости!

Све што не води Богу, води у пакао, јер води самом себи. Човек може прослављати себе само ако прво прослави Бога и испред себе има Бога. Хришћанин се тако зове јер живи, ради, умире и васкрсава у Христу. Нећемо изазивати саблазан ако угађамо Богу речима, мислима, поступцима. Кад други виде да тако живимо и они ће почети да живе богоугодно, а како човек није јединка већ живимо у заједници, спасаваћемо се заједно у Господу Исусу Христу.

Након Литургије, сестринство липарске обитељи припремило је послужење уз које је присутни народ наставио разговор са Преосвећеним Владиком Јованом, имајући могућности да чује још неку поучну причу.