У црквеној песми, тропару који смо данас певали и који се у овом храму свакодневно произноси, каже се: “Благодат из твојих уста заблиста као светлост огња и просветли васељену”. Мало речи које нам много говоре. У њима је садржан цео његов живот, његово учење, значај онога што је Свети Јован учинио за просвећење и спасење целе васељене.

Мада је, кажу, био ниског раста, био је џин као личност коју нису могли да оборе његови многобројни непријатељи. У његовом житију се наводи да су се многи питали како да му науде, давајући у том смислу многе предлоге. А један је рекао – не можете га никако омаловажити: ако га убијете, рећи ће – ја желим да се сретнем са Христом; ако га прогнате, говориће – свуда је земља Господња. А један је предлагао – убедите га да не верује у Христа. Али, били су свесни да то никако неће моћи да постигну.

Заиста, та вера његова у Господа Христа, тај његов живот по Христу и у Христу учинили га је вечним још овде на земљи. Свети Јован Златоусти уподобио се Господу поневши крст Господњи и задобивши благодат Божију као светлост огња која је просветлила васељену.

За време живота био је велики мученик. И његове мошти су биле прогањане и уништаване и после упокојења. А оне, које су облагодаћене, и данас чудотворе благодаћу Божијом, правим чудом Божијим. Оне су чудотвориле и док су биле у Риму, али чудотворе и данас, када су враћене у Цариград, његову учитељску катедру. Чудотворе, не саме од себе, него Богом и благодаћу Божијом.

Будући да је био велику сасуд Божије благодати, ни њему ни његовим моштима непријатељи ниша нису могли. Својим животом је потврдио – ко је са Христом, ко живи Христом и Јеванђељем никада не може бити губитник. Он је увек победник. Ко је са Богом, он је победник. Ко је без Бога, тај је губитник. И Свети Јован Златоусти, као и многи други светитељи, све је давао за Христа, али Христа ни за шта, како каже Преподобни Јустин Ћелијски.

Засијала је благодат са уста његових. То видимо и у више од двадесет томова његових дела, у безбројним његовим беседама. Његови списи су трајали и претрајавали кроз целу хришћанску историју, претрајавају и данас. Нарочито су данас актуелни, савремени су, тешко да се са њиховим вечним смислом могу упоредити данашње поруке о Богу.

Све што је Свети Јован стекао, било је озарено Божијом светлошћу, Божанском истином. Зато су његове речи претрајавале и трајаће све до свршетка света, биће поука за све нас како да приђемо Христу, како да заволимо Христа, како да заволимо човека, како да живиомо по Христу и како да Христос живи у нама.

Његова мудрост извирала је из мудрости Божије. Његово учење преживело је јер није било дело ума човечијег, његово дело било је просвећено умом Божијим. Пре свега је говорио и учио да је најважнија љубав према Богу и према човеку. И он је тако живео. Себе је давао и за Бога и за човека. По њему, у љубави су најважније две ствари, прво Бог па човек. Да, прво Бог па човек.

Човек се неминовно одређује према Богу. Зато имамо и ону прву заповест Божију, љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом, свом силом својом, али и другога као себе самога. Ето, Свети Јован је постао светитељ тако што је испуњавао ове две заповести, љубав према Богу и љубав према човеку.

Само човек који је потпуно обожен једносуштан је љубави Божијој и само такав може љубити свога ближњега. Човек који љубав Божију преживљава као своју суштину, као суштину свога срца, своје душе, свога ума, своје личности, добија моћ да ближње своје љуби, да воли ближње своје као Бога и Бога као ближње своје. Само у Богу и кроз Бога човек може љубити себе несебичном љубављу. Само у том случају, ако је у Богу и по Богу, љубав није егоизам. А љубав која подразумева да некога крирамо по нама, да буде као ми, није љубав. То је егоизам. Човек који мисли да сви треба да буду као он, у ближњем не љуби другог него себе.

Драга децо која се учите у овом светом училишту, неопходно је да се најпре учите да љубите Бога и да љубите другог. Прави човек јесте – човек љубави! Човек мржње није човек! Тада није Божији човек!

Супротно од љубави стоји мржња. А мржња је таква да изопачи ум човеков тако да човек и када зло чини мисли да чини добро. Учите се, драга децо, правој љубави, учите се јаванђелским врлинама, учите се смиреношћу Светог Јована Златоустог, тог великог учитеља Цркве Божије који је бежао од тога да постане свештеник знајући која је то част, узвишеност, али и која је одговорност.

Од Божије промисли не може се побећи. И вас је, децо моја, Божија промисао довела у ову кућу, у ову Цркву, у богословију да се у њој учите љубави, да се у њој учите искрености. Да се учите да добаците од себе гордост и сујету, да одбаците фарисејство, лицимерство јер такви не могу угодити Богу. Али, за све то нам треба благодат Божија, треба нам помоћ Божија.

Обратимо се Светом Јовану Златоустом кога данас славимо, замолимо га да се моли за нас и да ви, учећи у овој школи Божанску науку научите се животу по Богу и са Богом, научите се да схватите величину Светог Јована Златоустог: ако хоћете да се бавите богословљем, догматиком, етиком и свим другим наукама, не можете све те предмете схватити у потпуности ако немате увид у дела Светог Јована Златоустог. Нека изучавање његових дела буде део вашег живота. Нека сте срећни, нека сте благословени и нека Господ молитвама Светог Јована Златоустог помогне да будемо деца Божија, да будемо људи Божији.