Владика каже да Христос о себи у Јеванђељу говори као о вратима кроз која морамо проћи при уласку Царство Божије. Даље Христос говори о себи још и као пастиру који има жртвену љубав за нас. Ко има овакву љубав, добиће вечни непролазну награду, живот вечни. Христос је врата бесмртности али и храна бесмртности. Шта човеку вреди цео свет да задобије ако душу своју изгуби. Душу треба да хранимо Богом, Црквом и врлинама свог живота. Пастир добри живот свој полаже за овце. Најамник бежи јер нема свест о жртви и не разуме смисао и значај жртвовања за друге. Христос је пастир који себе приноси на жртву. Он је Пут, Истина и Живот. Ван Цркве нема Христа што значи нема ни Истине и Живота. Он је алфа и омега, прави пастир који брине о свом стаду, које чува и храни. Ко је са Богом он је снага и моћ, а ко није, он је немоћ. Све што је Господ учинио за нас, учинио је за наше спасење, тј. Да будемо тамо за шта и за где смо створени, за Царство Божије. И овај свет је требао да постане рај. Данашње Јеванђеље управо говори о љубави, где је Христос пастир добри о Отац, који као сваки Отац не тражи да му деца плате зато што их воли. Мера Очеве љубави је мера Божанске жртве за човека. Апостол Павле подсећа да водимо рачуна како ћемо живети јер смо откупљени скупом ценом. Зато смо позвани да се угледамо на Христа и да својим животом пројављујемо Бога као Љубав. Љуби Бога као што Он љуби тебе, да постанеш као Он, јер је Он нас ради постао један од нас, била је поука Преосвећеног Епископа Јована.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

протођакон Мирослав Василијевић