Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк 2, 14).
Драга браћо и сестре, децо духовна, заблагодаримо Богомладенцу Христу Који нас удостоји да доживимо поклоњење Његовом рођењу и да се радујемо Божићу и да-нашњем дану у који се Син Божији оваплотио да би људи постали богови по благодати. Божић је дан откривења вечне истине – ко је и какав је Бог у кога верујемо; и дан откривења смисла и циља човековог живота, смисла постојања читавог света. Ово је дан у којем се сједињују Небо и земља, дан у којем је засијала свету вечна светлост богопознања и дан када су се људи измирили са Богом и једни са другима и тако спознали да су синови Божији и браћа међу собом.
Никада човек није близак човеку као данас, на Божић. Никада одрасли и деца нису толико присни једни са другима као данас. Никада човек не осећа тако снажну по-требу да се мири и зближава са другим људима као данас. Тако и наш народ има потребу и обичај да се на данашњи дан прашта и мирбожи, да се заборављају личне размирице са жељом да се све око нас зближи и збратими у духу љубави и мира Божијег.
Слављење Бога кроз мир и добру вољу међу људима, како каже анђелска песма, је-згровито нам исказује суштину Христове поруке, садржај Његовог Јеванђеља и ми-сију свете Цркве, коју је Он, оваплоћени Бог, основао. Истовремено, ова анђелска песма представља најсветији триптих Божићне благовести. Проповедајући мир Божији, мир Христов, мир без страха и насиља, човек доприноси изградњи Царства Божијег на земљи.
Својим доласком међу људе, Христос сведочи о новој заједници Неба и земље, Творца и творевине и открива велику тајну коју је Бог Отац стварањем, као залог, унео у човека. О том Божијем уделу сведочи Свети Иринеј Лионски када каже да је човек позван да буде одсјај, слава и светлост Божија на земљи. Величина човекова, као најважнијег створења под сунцем јесте управо то што је Син Божији постао човек. И зато, заједно са Светим Јованом Златоустим, кажимо: “Слава Теби Господе јер смо опет дочекали светле дане Христовог Рођења да се радујемо и веселимо у њима”.
Божић је празник сусрета, мира и љубави. Велика је и изван ума тајна рођења Бога Логоса која се десила у скромној витлејемској пећини, која од тада, заувек, постаје центар света, место славе Божије и извор утехе свим боготражитељима кроз историју рода људског. И заиста, има ли бољег места где се човек може срести са Богом, са собом и са другим човеком од витлејемске пећине и празника Божића? Зато велики отац Цркве, Свети Јован Златоусти, о Божићу као празнику каже: “Поштујте, браћо, дане празничне, понајвише дан Рођења Христовог, јер ко Рођење Христово назове мајком свих празника, тај неће погрешити”. Из овог празника извиру сви празници, као реке из извора, јер је рођење Христово поновно стварање света, а оваплоћење Бога Логоса је камен темељац свега у свету. Ови Божићни дани су из старине названи светим и радосним и прослављају се тако што се ми земаљски људи уздижемо ка Небу, о чему славослови Свети Григорије Богослов:
“Христос се рађа - прослављајте!
Христос с небеса - сусрећите!
Христос на земљи - узвисите се!
Певај Господу сва земљо!”
Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља - поздрав и позив анђела при објављивању Христовог рођења целом људском роду, открива нам дар који Господ доноси. Бог је дошао у телу да би у свет донео Вишњи мир и помирио човека са најузвишенијим Оцем. Мир Христов није од овог света, па Божићни мир Свети Григорије Палама назива “Духом усиновљења”, јер они који вером носе овај мир, постају наследници Божији и сунаследници Христови (Рим 8, 17).
Понекад нам се учини да је неред покретач и носилац историје света. Међутим, хаотичност пребива само тамо где је изгубљена свест о истинској мери свега и свих. А та мера је љубав. Христос сведочи, доласком у овај свет, да је љубав победила зло и мржњу и да их увек побеђује. Љубав је од Бога. Бог је извор свеколике љубави. Који не љуби, не познаде Бога; јер Бог је љубав (1 Јн 4, 8). Ко је задобио љубав, задобио је Бога, а ко је од љубави отуђен, отуђен је од Бога, јер је Бог љубав.
Дух Божића осећају само они који, по речима Светог апостола Павла, живе подносећи један другога, и опраштајући један другоме, као што Христос опрости вама, тако и ви (Кол 3, 13), да би се, како учи Апостол, обукли у љубав која је свеза савршенства (Кол 3, 14). Љубав је главна одећа новог човека. Обући се у њу значи обући се у свеврлину, јер она све врлине везује, спаја, сједињује у једно. Љубав је свеза савршенства, проналази и повезује све што је савршено у свим бићима. По себи, она је не само Божанска сила, него и Божанска суштина: Бог је љубав (1 Јн 4, 8). Љубав, сједињује човека најпре са Богом, извором свих савршенстава, а затим и са свим оним што је савршено у људима и свој творевини. Свака врлина води савршенству, а љубав све врлине повезује у једно савршенство које никад не престаје (1 Кор 13, 8). Због тога Свети Јован Златоусти каже: “Све што би ти назвао добрим, ако у њему одсуствује љубав, нема никакве вредности и брзо нестаје.” Љубав је та света Божанска сила која даје моћ човеку да свим бићем осећа како је Христос све у свему и како су у Њему сви сједињени.
Божић нам открива какав треба да буде садржај и смисао нашег живота. Благодатно живљење у Богочовечанском Телу Христовом, у Цркви, даје људима све Божанске силе које преобржавају чланове Цркве у небеске људе. Живети Господом Христом на земљи, значи живети Небом и по законима Неба. Јеванђеље Господа Христа, које је Он донео нама на земљу, важи и за анђеле на Небу. Христос је, дакле, Личност која верне на земљи изједначује са анђелима на Небу, а од анђела и људи, живих и упокојених, ствара једну Богочовечанску заједницу – Цркву.
“Кроз оваплоћење Сина Божијег”, по речима Преподобног Симеона Новог Богослова, “постајемо синови Бога Оца и браћа Христова.” Бог се оваплотио да би, проживевши наш живот, могао да нам каже о Себи и о нама ону последњу истину која нам се никако другачије није могла открити. Истину о томе да више нема провалије између Бога и човека; нема несавладивих препрека за сусретање Бога и човека – очи у очи, лице у лице.
Тај чудесни сусрет се догађа у нашем срцу. Ради тога сусрета Господ је сишао на земљу поставши човек који је проживео наш живот са свим тескобама и невољама, лечећи људске болести. Претрпео је смрт на крсту, васкрсао из мртвих и вазнео се на Небеса. Све то ради тајинственог сусрета и да би се срушила преграда између човека и Бога коју је подигао људски грех.
Божић је празник мира, празник љубави, празник добре воље, празник радости, празник Јеванђеља. Када ове благодати човек доживљава? Само онда када смо у заједници са Господом јер човек тада све своје бриге преноси на Њега молитвом и мољењем. Тада у душу његову силази мир Божији, који превазилази сваки ум. Мир какав ум људски ни замислити не може, а камоли остварити и доживети. То је мир који долази од осећања вечне Истине у целом бићу, од осећања Бога живога и бескрајно човекољубивог. Мир Божији разлива по души љубав Божија, правду Божи-ју, благост Божију. Тај мир долази од сазнања да су, Божански савршено и човечански стварно, решена сва питања људског духа: питање живота и смрти, бесмртности и вечности, добра и зла. Зато мир Божији увек прати његова сестра - Божанска радост. Заједно силазе Духом Светим у душу и срце свакога који живи ревностан јеванђелски живот, свакога који се бори за јеванђелску праведност, јер Царство Бо-жије и јесте: праведност и мир и радост у Духу Светом (Рим 14, 17).
Такво човеково срце је надахнуто Господом Христом и оно живи у Њему и са Њим. Тада сва његова осећања ничу, расту и усавршавају се у Господу, не удаљавају се од Њега и не лутају ван Њега. У срцу и у мислима таквог човека пребива мир Христов, мир Божији. Срце које борави у Господу Христу чисти се од сваке прљавштине и испуњује светим Божанским силама. И најзад, потпуно очишћено, оно Бога види где год погледа, и у себи и око себе.
Божић нам помаже да се на прави начин изборимо са свим животним невољама и искушењима изазваним од стране других или од нас самих. Патње у нашим домо-вима, искушења у школама, невоље у градовима и селима, сукоби међу народима, доказ су одвојености од Христа јер наше срце тада постаје отворено за зло и искушења. Ова дубока подељеност и несрећа у свету не може се превазићи људским напорима, већ једино помоћу Онога Који је Својим отеловљењем омогућио човеку да заједничари са Богом.
Провалије које нас деле правдамо речима: шта можемо, такво је време... Међутим, нама је Бог дао баш такво време да га испунимо вечношћу, да га испунимо Богом. Рођење Христово је свима нама, а посебно онима који су трагали и који трагају за миром, радошћу и правдом, донело мир и радост Божију у свет, а време повезало са вечношћу. Мир и вечност неће више никада напустити свет, без обзира на сва искушења и недаће које га могу задесити. Као доносилац мира и вечности, Христос је установио Своју Цркву која је стуб и тврђава истине, брод којим сигурно плови-мо у тихо пристаниште нашег спасења.
Господ свакога од нас појединачно позива да учествујемо у делу нашег спасења, тако што ћемо бити сабрани и уједињени у Цркви и живети у њој и са њом. Господ кроз Цркву исцељује сваку болест и сваку немоћ људску. У њој се васпоставља склад између Неба и земље, између створеног и нествореног, између вечног и пролазног, између духа и тела.
Тај позив долази из љубави, јер је и Господ дошао да послужи људима из љубави која се показује кроз служење. Ко има већу љубав, тај више и служи. А Христова љубав је највећа, зато је и Његова служба највећа, најтежа и неуморна – служба до суза, крви и смрти на крсту.
Браћо и сестре, поклонимо се служби и служењу Сина Божијега, поклонимо се љубави Његовој, поклонимо се и помолимо Му се да нас обасја светом вером, да утвр-ди мир и добру вољу у нама и међу нама, да нам опрости грехе наше, да нас исцели од гордости и сујете и сваке злобе, да би уједињени, измирени, исцељени и надахнути Духом Његовим могли верно послужити слави имена Његовог и да би радосним срцем могли запевати анђелску песму: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!
Са овим мислима и жељама, молимо се да у свом срцу направимо тополо место за Богомладенца Исуса Христа, у коме се радује цела творевина Божија. Ми вам, децо наша духовна, упућујемо поздрав мира, љубави и слоге:
МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!
Срећна и Богом благословена наступајућа Нова 2016. година.
Ваш молитвеник пред Богомладенцом Христом
Епископ шумадијски
