Владика Јован у беседи се осврнуо на живот блаженопочившег протојереја Павла, рекавши да верује у његову дубоку веру и да је сад на нама да се молимо за њега и покажемо несебичну љубав и да га никад не заборавимо кроз молитву литургијску, јер то је оно што бих и прота Павле једино од нас тражио. Имао је свој крст и носио га је на њему својствен начин. Бити свештеник је веома тешко, јер морамо стално бити на опрезу како ће неко нешто протумачити. Сваки човек је створен за добро има искру добра у себи и читав живот прође у борби а свештеник има тешко бреме. Владика се осврнуо на исповест и колико је тешко носити и слушати туђе грехе и борити се са својим. То је пут којим морамо сви проћи и дати одговор за живот који нам је дарован од Бога.

Црква је ту да се моли за упокојене и узноси молитве Господу Христу, кроз проскомидију, парастосе, личне молитве.

И како каже Владика Јован када дођемо пред Бога да нам каже: “Слуго добри и верни у малом си ми био веран, над многим ћу те поставити, уђи у дом Оца свога”.

ђакон Недељо Дикић