Уста наша су говорила премудрост, а срце Његово знањеНа почетку Литургије, Владика Јован је Зорана Станковића дипломираног теолога из Аранђеловца рукопроизвео за ипођакона, а потом је на прочитано 93. зачало Јеванђеља од Луке одржао беседу верном народу о позвању и признању Божијем човеку.
Шта би са нама било да нам Господ није оставио Литургију и Цркву своју? Чиме би смо се хранили? Ако се ослонимо само на Земаљску храну, свакако ћемо пре или касније умрети. Тиме би смо остали да будемо онај стари човек, стари Адам, а ми смо крштени да будемо Нови Човек. Бог нам је дао слободу да бирамо с ким ћемо и како ћемо живети. С Богом или без Њега. Нажалост људи злоупотребљавају слободу па забораве на дар који им даје Бог дао, а то је живот који треба да живе. Будући да ми треба вечно да постојимо, шта би било са нама без причешћа? Свако има свој призив и позив од Господа и ми треба да га препознамо. Каква је корист човеку и да је призван да буде свештеник ако свој призив злоупотреби. Уста наша су говорила премудрост, срце Његово знање. Чију мудрост? Човек говори Божију мудрост ако је своју потиснуо, а знање о вечној истини Божијој. Зато је Григорије назван Богослов. Богослов је онај верујући човек који живи по Богу. Богослов није онај који изучи богословске науке, већ онај који се моли, јер он молећи се Богу у том тренутку живи са Богом. Ако тако чинимо, онда можемо да познамо свој призив и позив. Ако нам је срце чисто, онда ће нам Бог дати целог себе. Зато заблагодаримо Господу учествујући на Литургији и ако иштемо Царства Божијег, све остало ће нам се већ додати, била је поука Владике Јована.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
Након Узношења, Владика је ипођакона Зорана Станковића рукополжио у чин ђакона, поставивши га да служи у Бељаничком Архијерејском намесништву. Овом приликом је новорукоположеног ђакона Зорана поучио речима да Дух Свети куца на свако човечије срце и освећује свакога ко отвори врата свога срца. Ти данас улазиш у Цркву да служиш. Ако знаш да служиш, знаћеш и да заповедаш. Твоје срце треба да гори пламеном и благодаћу Духа Светога. Он снажи, окрепљује и освећује, али треба да припремиш себе за Духа Божијег. Зато те молим да живиш по Цркви и да ти Господ да спасење са онима које ћеш и ти да спасаваш Црквом.
Након одслужене Литургије и ломљења Славског Колача у храму Светог Григорија Богослова, верни народ је наставио славље у парохијском дому старањем свештеника Владимира Димића и његове породице.
протођакон Мирослав Василијевић
