Како је однос сакралног текста (рукописног или штампаног) и слике (илустрације, минијатуре, илуминације) кроз историју врло сложена и опширна тема, овом приликом само подсећамо да неке наше најславније старе рукописне књиге (“Мирослављево јеванђеље”, “Минхенски српски псалтир”, “Радослављево јеванђеље”) свој велики значај готово подједнако заснивају и на текстуалном и на ликовном садржају. Непотребно је истицати колико су опредељујуће на развој ликовних уметности, али и на укорењење хришћанске мисли у Европи, утицали Албрехт Дирер својим дрворезима на теме из “Апокалипсе”, односно Гистав Доре као најчувенији илустратор “Библије”.

Смисао ових напомена је да истакну подухват који је за пројекат “Библија у 365 прича и слика” извео реномирани српски сликар млађе генерације Небојша Ђурановић, припремајући, наменски за ову књигу, 365 слика (уље на платну!) са призорима из Старог и Новог Завета. И кориснику књиге који није стручњак за суптилне стилске карактеристике модерног сликарства разумљиво је оно што бележи ликовна критика о његовом стваралаштву: „Његово се сликарство појавно смешта између две велике школе српске уметности које имају порекло у естетици деветнаестог века и оној између два светска рата. Реалиста и имагинативац, посвећеник стварности, али и света маште, није сликарство изградио на тврдој појавности прецизног фотореализма, нити на разузданој фантастици која у појединим опусима завршава у гротескном и чудовишном. Одређујући се између две парадигме, узимајући од обе најбоље, Ђурановић се ослања и на наслеђе високог модернизма, сликарство од средине педесетих до средине осамдесетих, периода између енформела и концептуализма, у којем су дошле до израза пре свега ликовне вредности.“ А о свом раду на библијским илустрацијама рећи ће: „Библија је озбиљно штиво, али она је пре свега књига о љубави, о праштању, жртвовању... што се поклапа са мојим поимањем сликарства и живота, које је такво да покушавам да људе оплеменим и охрабрим. У припреми за сликање ове књиге погледао сам многе верзије илустрованих Библија из различитих земаља света, али оно што сам желео, а надам се да сам то и постигао, јесте да она, осим текста, буде и сликовно аутентична, јер у њој постоје многе библијске приче које су веома ретко, ако се не варам чак и никад раније, илустроване на овај начин.“

О томе колико је вредно што Реч Божија међу младе улази у књизи коју препоручујемо методом коју су применили Светлана Курћубић Ружић, уредник и приређивач више књига од националног значаја, и протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић, професор Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, говори и Његова светост патријарх Господин Иринеј у предговору: „Издавање ове вредне публикације најмењене за најмлађе, један је од снажних примера очувања и неговања хришћанског идентитета у нашим породицама, јер представља трајни залог наше будућности.“ Ради илустрације како текст “Библије у 365 прича и слика” достиже оно што је најтеже у сваком стваралаштву – дубину и једноставност – наводимо одломке из врло комплексних парабола, најпре о Вавилонској кули, а затим о Силаску Светог Духа на апостоле: „Када је Бог видео шта су људи намерили и да су поново постали самољубиви, охоли и горди, силно се ражалости. Знао је да се људи неће зауставити на томе, да ће њихове жеље и хтења из дана у дан бити све већи, те да ће убрзо постати исто онако неваљали као они људи што су живели пре потопа. “Хајде да сиђемо”, рече тако Бог, “и да им пометемо језике да не разумеју један другог шта говоре.” И гле, чим то изусти, људи који су дотад говорили истим језиком и лако се око свега договарали одједном више нису могли да се разумеју. Запрепастише се јер је свако сад причао другим језиком. Тако их је Бог спречио да наставе са својим безумљем и не почине велико зло као они људи који су живели пре потопа.“ „Народ који је дошао на прославу празника, чувши то необично хујање, скупи се пред кућом у којој су били апостоли, рад да дозна о чему је реч. Али када се пред њима појавише Христови ученици, светина се још више зачуди кад им се ови обратише. Јер из које год зеље да су дошли и којим год језиком да су ти људи говорили, савршено су разумели Христове ученике који су причали о величанственим делима Божијим. Апостоли, који су били из Галилеје, обраћали су се сваком човеку на језику који он разуме, а то је заиста било невероватно!“

Свака од 365 прича, односно слика у књизи о којој говоримо потпуно, појмовно и визеулено, заокружује најпознатије библијске догађаје и личности. И чини се да би свака појединачно могла бити објављена у најбољој мисионарској публикацији. Али, као посебну и важну вредност књиге истичемо да су све приче и илустрације тако сврсисходно повезане да чине један венац који води једино препознатљивим путем ка спасењу.

Н. Јованчевић