Од како је света и века људи су се борили за превласт. Ни самим апостолима, тако нешто није било непознато.Ово нам говори да треба будемо обазриви а сама прича из 41. зачала Јеванђеља од Марка је за нас веома поучна. Господ наш не оспорава жељу да му будемо ближе, али нас не подржава у жељи да владамо светом. Оно што човека највише приближава Богу је љубав, која се састоји у тајни служења другоме. Првенство међ људима је мрско Богу ако нема љубави у истом. Сујета и гордост тера људе да осуђују друге и да не преиспитују себе. Зато у данашњем Јеванђељу чујемо да је Господ пригрлио дете и поручио апостолима да ако не буду као деца неће ући у Царство Небесно. Знање и животно искуство одраслих су безвредни ако и њима има злобе. Деца су неискварена злобом, па чак и када их родитељ кажњава, знају да их он воли. Љубав је веза савршенства. Највећи у Царству Божијем човек смирене вере и смиреног живота.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

протођакон Мирослав Василијевић